Ženski pokret

тује намеће се питање, да ли је дужност оних, који су их схватили, да потраже, да ил побољшају. Зар не би ова жеља за бољом променом требала да се наметне свима. Зашто удаљити систематски жену од првобитних питања? Зашто придржавајући се стогодишње хипотезе објавити одмах њену неспособност? Зашто тврдити опасност, коју представља једно мешање, које се никада није тражило, а још мање експериментисало. Зар не би било право говорити о противној хипотези. Зар није боље сагласити се са најјачом логичном сугестијом, но напустити претходни суд и чекати, да се донесе неповољна осуда, а потврди прва хипотеза. Тако радити било би у толико паметније у колико то зависи од опажања инспирисаног стањем ствари вештачки датим. Ма смо видели у претходној глави, да се различне етнолошке расправе слажу у том, што признају не само физичку једнакост већ и мождану једнакост полова од почетка раса. Али са временом занимања жене готово искључиво породична нагињу ка умној као и физичкој њеној потчиљености. Има један факт, који искључује поређење људских раса. Мозак жене из старих времена није се ни у чем разликовао од њеног друга. Само подела ззнимања, различитост послова временом су створили различиост више фиктивну но стварну, јер слично васпитање и сличне умне бриге довољне су, да створе и сличне разлике. Од пре много векова обичаји и организација живота одстраниле су жену од највише интелектуалне културе. Међутим историја нам даје примере, који доказују, да се у важним студијама као и човек одликовала и жена. Зар није једна жена по имену Китакис сазидала пирамиду звану: „Трећа“? Најлепши споменици у Теби зар нису подигнути под инспирацијом Хатстијепсе, која је управљала Египтом и снабдела најлепшу флоту, која се дотле знала? Пролазећи векове зар не видимо у XIV в. наше ере Ђовану Бланшету, дворску даму краља Карла Боемског како предаје римско право? Зар није Доротеа Бука имала 1430. катедру филозофије ка Болоњском увиверзитету ? А велики Ван Дик зар није убеђивао, да јe добивао најбоља обавештења од жене Софониске Анжујске, која је била у XIV в позната сликарка? Међутим брачне системе и оне, које бране интегритет очинског ауторитета одржавају одавно умну вазалност жене. Старање односно колективних или индивидуалних интереса, које су закони одобрили дајући првенство старешини породице увело је потчињеност жене, која је примила улогу,

9. и 10,

О вековној хипотези

313