Ženski pokret

је у старом Египту 2 ) била жена тај део који је играо улогу просиоца у љубави. Од деветнајест песама тако званог „Лондонског рукописа", показују петнајест жену као љубавног просиоца човека. само у четири човек води реч. Већ ова околност изазива сумњу да песме највећим делом произлазе од жена. Ова се могућност не узима у обзир код данашњих Египтолога. Из државног живота данашње мушке државе не могу испитивачи ништа друго него да претпоставе да су људи пратворци песама. Ово мушко-државно гледиште заводи Милера чак дотле да чињеницу женске просидбе коју он не може да пориче због очевидних доказа поезије ипак потцењује по значају Он каже врло значајно да једном модерном песнику мора изгледати „као да је Египћанка изменила улогу са човеком“. Преобраћање мушких и женских улога јавља сe јасно да чак мора да падне у очи мушким испитивачима. Али одмах додаје Милер ублажујући: „Најмање то изгледа египатским поетама сасвим природно да се позив учињен у циљу састанка мора јавити из женских уста. Египћанин налази највишу драж у престављању драгане као заводнице, која незадовољна да за њим јури, ставља пред њега вино и опојна срества. Већ из ових речи јурити за неким,“ излази да Милер није схватио да је при женској владавини друга врста уређења, друга врста обичаја и навика Египћана, него мери искључиво по мери свога времена. С тога Милеру не иде у главу мисао да женска просидба у Египту долази по себи разумљиво као израз женске владе као што је у нашим мушким државама мушка просидба. Њему то изгледа као „неморал" и „крајња женска слобода“, што су жене у својим песмама славиле, док Египћани у женској држави посматрају то као природан и женски задатак жене. Што Милер овако гледа на ствари узрок је у томе што он не познаје другу него само меру своје мушке државе. Овој мери одговара и објашњење које он налази за ову женску љубавну иницијативу у египатској поезији. Он не види у овој тенденци прослављање једног владајућег обичаја, знак његовог признања, него види продукт „пренадражене фантазије“ и „успаване чулности". Наравно сви испитивачи не заузимају слично једнострано и субјективно становиште. Рајценштчјн 3 ) је н. пр. признао да

2 ) Чак око 1100 г. пре Христа, када су биле написане ове песме пo Милеру; по другом мишљењу оне су још старије. 3 ) Љубав и брак у старом Оријенту.

9. и 10.

Женске одлике у мушкој држави

321