Ženski pokret

развијена. У Херодотово доба још она је била потпуно усађена. У пркос овој моногамији жена је имала веће сексуалне слободе. Многи испитивачи су мишљења да „жена у Египту није имала никакве обавезе према брачној верности, то се објашњава и чињеницом, што у Египту ванбрачно дете није било никаква срамота за мајку, већ су ванбрачна била потпуно равноправна са брачном децом. Код понеких писаца се помиње да се и полигамија морала појединачно јавити. Као доказ наводе они прво Краљевски харем. А ови хареми припадају у неоспорне чињенице египатске историје. Вилкинсон одбија потпуно многоженство египатских краљева. По његовом мишљењу у харему нису биле краљеве жене, него ратне заробљенице и купљене робиње, које су узете као служавке за њине господарице и пријатељице истих. Жене код Рамзеса у Медини су, врло вероватно, служавке, а не жене монархове. (Вилкинсон). Деца ових жена била су својина краљевске куће, али не деца монархова. Биће да је и у Египту било слично као код оних 300 жена Соломунових, за које је доказао Лутер да нису биле његове супруге, него дворске даме. Јекел нас извештава о сасвим сличним односима у Африци. Краљ Маку-е (у Мозамбичком приморју) живео је са 100-200 жена. Да се ове жене не могу схватити као краљеве супруге, доказује Вилзон, кад каже: да се у „његове жене“ рачунају све неудате сроднице, па чак и робиње, које имају своје мужеве, као и туђе жене, које се предају његовој заштити. Ти такозвани утврђени случајеви почивају, вероватно, на незнању египатских односа. Тако је постојало мишљење да се Рамзес II. оженио својом сопственом ћерком, јер је она носила титулу „краљевске супруге". Доцнија испитивања су објаснила да свака принцеза при рођењу добија ову титулу. Није позната супротност између Египта са моногамим моралним законима и околних народа са полигамиским навикама. Египат се прилагођавао привидно навикама ових народа, али то није чинио стварно. Тако је вавилонски краљ дао своју ћерку за жену Аме нотепу III. Брат ове принцезе жалио се доцније, да њу није видео никад ниједан вавилонски посланик Аменотеп је био њу узео привидно за жену, да не би морао одбити предлог вавилонског краља. У ствари, она није била његова супруга.

1. и 2.

Женске одлике у мушкој држави