Ženski pokret
хова примања и давања, то би требао да буде главан задатак сељачког покрета. Пре но што се буде решавало, како ћe производи земљини бити подељени међу људима ваљало би се прво постарати да земља нешто произведе, јер нам се иначе може врло лако десити оно што се бољшевицима десило у Русији. Поделом земље међу сељацима, друштвени односи били су по њиховом мишљењу идеално регулисани, али за то што односи између сељака и земље нису били регулисани како ваља, сeљак није земљу радио. Земља није ништа давала и наступила је глад. Један између осталих узрока данашњег сељачког покрета била је и несташица сировина, која је наступила после европског рата. То је изазвало једну економну кризу, која се може решити једино интензивнијом производњом сировина. То је у исто време и нагнало европске државе да обрате већу пажњу сељацима као непосредним произвођачима сировина. Пошто непосредан произвођач сировина није у ствари сељак, него земља, данашња економна криза може се решити само тако, ако се земља покрене на интензивнији рад. Да би земља могла дати свој максимум производа, мора је човек својим радом помоћи. Човек не сме земљу екплоатисати и исцрпљивати, него је мора култивирати и неговати. Мора се старати, да она буде увек у повољним приликама за рад, не сме се ограничити само на то да је помогне у оном што њему непосредно треба, него се мора бринути о њеноме општем благостању. Мора радити на њеном општем унапређењу, јер само једна напредна земља, може бити способна за интензивну производњу и дати човеку повољне услове за живот. На међусобном раду, који земља и човек једно за друго раде, оснивају се њихова природна права. За то што земља човека храни, човек је дужан да је помаже у раду, као што сваки онај који својим радом доприноси унапређивању земље има природног права, да тражи од сваког оног, ко од земље живи, а то смо ми сви, да његов рад цени и његов живот поштује. Пошто на одржавању и унапређивању земље не раде само људи, него и друга жива створења као биљке и животиње, и она имају исто тако своја природна права као и чо-
1. и 2.
Морал сељачког покрета
5