Ženski pokret

век. Талас братства, који је досад захватио само човечанство,. проширује се са сељачким покретом на целу природу. Из заједничког рада човека и земље, из љубави коју човек oceћa према земљи и дужност коју према њој има развија се култ земље, који се може сматрати као природна подлога сељачког рада, и стога би као прву тачку сељачког програма ваљало ставити: култ земље. 4. Главна одлика сељака нашег доба, налази се у томе што се он у свом раду служи машинама. Сви они проблеми које је машински рад собом донео, тичу се данас сељака исто тако као и фабричких радника. Машински рад јс изазвао три велика морална питања: 1. питање о односу у коме човек стоји према свом раду. 2. питање о односу у ком човек стоји према машини. 3. питање о односу људи међу собом. 5. Човек употребљује машину за то да не мора сам да ради. Било би логично претпоставити, да што се више буде машински рад развијао човек ћe све мање морати сам радити. Међутим, десило се нешто сасвим противно. Што се машински рад више развијао, и човек је све више радио. То је изазвало питање: кад мишина ради за човека, зашто онда човек ради? Као одговор на то питање, јавила се теорија о потреби трошења снаге код човека. Човек не ради само за то да би набавио оно што му је за живот потребно, него и за то да би снагу, која се у њему производи могао потрошити. Као и све природне потребе човечије, тако и потреба трошења снаге мора бити задовољена. Проблем живота не састоји се за човека само у томе како ћe своју снагу за рад потрошити. Нарочито за сељаке и раднике питање о трошењу снаге постало је данас једно врло важно питање. И једни и други трошили су досад своју снагу радећи већином механичке радове, које данас машина ради. Немајући више потребе, да сами те редове израђују, они морају тражити неки други начин на који би своју снагу за рад могли потражити.

6

Женски Покрет

1. и 2-