Ženski pokret

Како и сељаци и радници представљају велику већину становништва једне земље, њихова неупотребљена снага представља једну огромну количину неупотребљене друштвене снаге. Услед велике количине незапослене снаге, која сваким даном све више расте питање трошења снаге које се досад сматрало, као једно лично питање човечије, постало је данас једно опште друштвено питање. Сме ли једно друштво, да пусти да се тако велике количине друштвене снаге узалудно растурају у играма, спортовима, другим непродуктивним забавама, или што је још горе, излагати се опасностима до та огромна количина људске снаге, немајући одушке, експлодира једног дана у некој револуцији или рату, као што се то већ десило 1914. Да би се евентуалне штете и опасности избегле друштво мора у своје руке узети организовање трошења снаге својих чланова. Сувишна радна снага једног друштва, може се запослити само тако ако се поље друштвеног рада прошири. Beћ са социализмом поље рада једног друштва било је проширено на старање о добру целог човечанства, са сељачким покретом оно ћe обухватити целу природу. Одржавање и унапређивање планете земље представља једно тако разноврсно и широко поље рада, да се сва људска снага може на њему запослити, све људске потребе рада потпуно задовољити. Независно од тога на који ћe се начин питање рада ре шити, самим тим што је то питање постављено, учињена је једна велика револуција у нашим појмовима о раду и човеку. Човек се не сматра више само као једна животиња, која постоји за то да живи, него као један организам у коме се производи снага, која у раду треба да се потроши. Ми не можемо више, да кажемо, да радимо за то да живимо, него да живимо, за то да радимо. Рад није више средство, него циљ живота. Поред оног рада, који човек ради због опстанка, пост ји још један рад, који ради због самог рада, ради га зато што осећа потребу и што воле, да гa ради. На тој природној потреби рада, љубави коју човек према свом раду осећа, осећању, које човек има, да је због тог рада створен и да због њега постоји оснива се: култ рада. Модеран сељак не мора више бити један проклет и несретан створ, који у зноју свога лица свој насушни хлеб зарађује. Истина, обећани Месија није дошао да га од тог рада

i. и 2.

Морал сељачког покрета