Ženski pokret

нијим правцем но што је пре рата било, и да ће се резултати одмах осетити. Али тога није било, Београд који је имао све услове да постане једна од најлепших и најчистијих вароши, према своме природном положају и обилној води која га окружује, данас носи рекорд у другом смислу, да је најпрљавија и најнездравија варош у Европи. У првом времену после рата рад на техничком уређењу Београда свео се у главном на довођење у исправност свих оних инсталација које су за време рата биле оштећене. Тај рад који је требао да буде готов за највише 2 гoдине протегао се преко 6 година и још увек не можемо бити сигурни да ће нам бити обезбеђена вода, трамвајски саобраћај и осветлење; а од канализације делимично извршене и без довољно воде, може да буде веће зло него да је нема. И тако ми се данас налазимо у истом, ако не горем, положају у коме смо били кад смо пред рат обуставили радове. Сав рад после рата свео се само на одржавање наведених инсталација. Сви знамо да је најважније питање кредита и да се мора тражити начина да се он осигура, али није само то. Потребно је имати један смишљен и утврђен план техничких радова, на чије извођење не би утицале промене у Општинској Управи, и по коме би се могла управљати свака Управа. А таквог плана нема, већ свака управа ради како по својој способности и знању мисли да треба. Ради се већином на парче према тренутним потребама и захтевима појединаца, а на целину се не мисли. Док су друге веће вароши створиле знатан број малих станова за сиротне породице и тиме им омогућиле удобан живот, дотле Београдска Општина није била у стању да подигне више од једне зграде где је сместила своје чиновнике и две зграде за друге грађане, свега за 100 породица. После рата када је било рентабилно подизање зграда, Општина је на свом слободном земљишту могла да подигне већи број зграда и да од њих и она има користи, и учини станбено стање сношљивијим. Међутим Општина је дозволила подизање на свом сопственом земљишту Јатаган и Пиштољ мале под најгорим хи-

5

Збор Жена

163