Ženski pokret

гијенским условима, и не спречава ширење овога ругла престонице насељеног већином од становника који нису житељи Београдски. Да не идемо далеко да вршимо поређење са другим срећнијим земљама навешћу само један пример шта је урадила Бечка Општина и то у стању најгорем после рата. Док је Општина Београдска подигла свега 3 зграде са 100 станова дотле је у Бечу подигнуто од 1919 до краја прошле године 19 000 зграда за становање. Беч је око 10 пута већи од Београда. Ако узмемо ову размеру, шта би значило за Београд да је у њему подигнуто 1900 зграда за становање! Тако се ради у мртвом Бечу, а то је исто и у Чешкој и у свима другим земљама где се правилно схватају комунални задаци и где се тежи удобности грађана и улепшавању вароши. Како стоји са водоводом свима је познато, јер се сваки час дешава да понеки крај Београда остане без воде и поред две велике реке и поред Макиша. Не само што грађанство нема увек, ни довољну количину воде, него се и улице слабо поливају а о прању улица не може се ни мислити. Међутим често се дешава да цуре хидранти и да се вода губи и влажи темеље зграда, јер водоводна мрежа није исправна. Питање снабдевања водом једно је од најважнијих питања. Све што је до сад после рата рађено било је само крпљење и још увек није отклоњена опасност да Београд остане без воде нарочито у горњим крајевима. Неопходно је потребно да се садашња водоводна мрежа по улицама и инсталације по зградама што пре доведу у исправно стање. Што се тиче канализације о њој се пре рата много говорило. Вођене су читаве борбе од инжињера и хигијеничара и питање је решено и упућено правилно. Али сад се више и не говори о њој, нити се што ради. И оно што је било пре рата урађено једва се одржава да функционише. А канализација делимична како је до сад изведена само у једном делу Београда не може да да оне користи и резултате који се очекују. После рата требало је продужити започети посао на каналисању Београда, јер би се тиме на првом месту осигу-

164

Женски Покрет

5