Ženski pokret

mesto skupljanja priloga uveo se sistem porezivanja, koncentracija sve socijalne pomoći u jednom uredu, što je najvažnije. Onaj, koji traži n. pr. pomoć u novcu ili za sebe ili za svoju porodicu, tome obično nije potrebna samo novčana pomoć, već i pomoć druge vrste, ili je boiestan, ili je bez posia, ili neće da radi i t. d. Princip za pomoć, koju daju ova mesta, je: ako je ikako moguće, pomoć koja nije u novcu. Daje se besplatna hrana, pronađe se posao, šalju se u sanatorijume, šumske škole i t. d., da se okrepe, daju se bespiatni iekovi, plati se stan i t. d. ili drugim rečima: ne pusti se da materijalno, a zbog toga i moralno propada onaj, koji je u slabom poločaju, nego se održava koliko je moguće na onom stepenu, na kome je bio ranije. I to je bitno. Rad društava u toj organizovanoj socijalnoj pomoći je da prikupljaju sve informacije, koje su potrebne da se pravilno oceni položaj pojedinaca, ona imaju svoga izaslanika u naročitim odborima, koji posluju pri tom organizovanom radu, tako da imaju društva uvek priliku da ispolje svoju inicijativnu snagu i da kontrolišu upotrebu novca, koji je prikupljen od sviju stanovnika, a ne samo od nekojih, kao što je to obično pri humanitarnom radu. U tako organizovanom radu iskijučeno je, zbog kontrole društva, svako partizanstvo i svako davanje pomoći onima koji znaju vrlo vešto da iskorišćavaju humanitarna društva. Dakle, prednosti tog sistema su: svaki stanovnik prispeva po svojoj materijalnoj mogućnosti, besplodno trošenje i snage pojedinaca i raspoložljivih sred-. stava otpada, pomoć se daje na taj način što se leči uzrok bede a ne njene posiedice, kontrola javnosti je garantovana a pomoć se izdaje toliko veiika koliko se za nju oseća potreba. Ako objektivno ocenite takozvani humanitarni rad društva, kojega vrše ta društva sa najvećim naporom, i usporedite taj rad sa organizovanim socijalnim radom, u ovom primeru opštine i društava, mislim da morate priznati prednost ovom drugom i da ste na tom konkretnom primeru upoznale bitnu razliku među humanitarnim radom i socijalnim radom, Prvi je kao kap vode u more, drugi je promišljeno suzbijanje uzroka socijalne bede. Ovaj način saradnje među društvima i opština, koja je ponekad i saradnja među društvima i države, načelno se razlikuje od one, koju poznajemo i mi. Ako čitate izveštaje naših društava, vidite da su dobila mnoga društva subvencije od države ili opštine ili od drugih samoupravnih tela, ili da su im ta tela učinila na njihovu intervenciju neku uslugu. To ne smemo smatrati kao neku vrstu organizovanog socijalnog rada. Država, ili opština, ili neko drugo

9 i 10

O radu u rašim đruštvima

397