Ženski pokret

VI Скупштина Народног Женског Савеза.

И ове године, на позив Народног Женског Савеза, сакупиле су се радне жене из целе наше земље да расветле своје појмове, да окрепе своје снаге и да манифестују пред целим нашим народом да је чврста и солидна основа Народног Женског Савеза највеће женске организације у нашој земљи. После Бледске Скупштине, на којој се осетила најлепша хармонија воље, способности и међусобног поверења код наших жена, Н.Ж.С. је снажно коракнуо путем који води потпуном ослобођењу наше жене и осигурава јој учешће у целокупном јавном животу нашега народа. Овогодишња скупштина била је цела посвећена васпитању и образовању наше омладине. Рад је у главном био подељен на четири дела, према природи школа, које припремају женску децу за разне позиве: основне школе, стручне школе, грађанске школе и гимназије. Ванредно добро обрађени реферати, који су били поверени најбољим нашим женским стручњацима, добри говорници и плодне дискусије, дали су могућности да све наше жене осете на који начин морамо утицати да се реши тешко питање школовања наше женске деце, које је данас у нашој земљи још потпуно нерегулисано. Наши стручни педагози и мајке сложиле су се потпуно у томе, да све школе морају бити тако уређене, да децу спремају за живот, да им пруже, поред знања, душевну храну и васпитање, како би се уздигао културни ниво целокупног нашег народа. Сарадња између дома и школе да ојача, а жене учлањене у Н.Ж.С. у овоме нарочито да помогну учитеље и професоре. У главном можемо констатовати да Н.Ж.С. тражи да се наше школе уреде тако да деца обдарена могу несметано учити у гимназијама, које ћe их припремати за даље студије на Университету. Али, нарочито је потребно организовати и остале школе тако да она деца, коју је потребно што пре оспособљавати за живот и зараду, добију своје стручно образовање у осталим школама, које се морају отварати у што већем броју. Односно учитељских школа, Н.Ж.С. ће радити на томе, да се наше учитељице припреме и за социалан рад на селу, и у томе смислу да се заокругли њихово стручно образовање. Од агилности и социалнога рада учитељица и учитеља на селима зависи много опште просвећивање нашег народа. Учитељи су прави сејачи културе, и с тога њиховој спреми, васпитању и образовању мора се посветити нарочита пажња.

Поред наставе, Н.Ж.С. ћe утицати да се посвети већа пажња и општем образовању све школске деце. Болно је одјекнуо крик матера, што у нашој земљи, а нарочито у крајевима Србије,

школска деца проводе по цео дан у страховито нехигиенским зградама, где трују своје нежно тело. Нарочито је интересантно то, што су зграде женских школа готово свуда много горе од зграда мушких школа! Да ли они, који управљају просветном политиком у нашој земљи мисле да ће бити здравији наш нараштај ако обрате већу пажњу на здравствене услове дечака, а пусте да се спречава нормалан развитак младих мајки? Нека они знају, да је жена и у нашој земљи већ свесна, и да диже глас у одбрану целокупног нашег подмлатка.

У данашњем броју нашега листа доносимо све резолуције донете на Скупштини Савеза, да би упознали наше читатељке са резултатом скупштинскога рада. У њима се у главном оцртава правац, који ћe Н.Ж.С. заступати при доношењу нових законских одредаба за школовање наше деце. Скупштини су присуствовали изасланици Министарства Просвете и Министарства Трговине, који не само да су пратили рад Скупштине, већ су узели и активног учешћа у раду, што је било од нарочите користи. Са великим задовољством истичемо, да је изасланик Министарства Трговине била жена г-ђа Љубица Кнежевић, инспектор, велики пријатељ и сарадник Женског Покрета. Сваке године ћe Н. Ж. С. расправљати најважнија актуелна питања, од

којих зависи консолидација нашег државног уређења. Овај велики форум жена ћe казати своју реч, и тражиће да се та реч у нашој земљи чује и поштује. Наше жене су доказале да су схватиле, да само овако чврсто opгaнизовање могу учинити да се осигура сарадња жена у уређењу наше државе. Један од најинтересантнијих наших предлога за будући рад Н. Ж. С. је предлог г-це Алојзије Штеби, о opгaнизацији рада на заштити деце, који је у толико интересантнији од досадашњих предлога, што поред самога рада предвиђа и извор за приходе, који би тај рад омогућили и осигурали. Предлог је примљен са одушевљењем, и г-ци Штебијевој је стављен у дужност задатак, да га обради и предложи Управи ради спровођења. Надамо се да ће у овоме раду бити успеха. Старој Управи је изгласано поверење свих присутних делегата, осим једног Удружења Београдских Женских Лекара које је свој глас издвојило, гласајући празним листићем. Са задовољством можемо констатовати да је данас Народни Женски Савез способан за решавање и најтежих проблема нашег националног и социалног живота. Последње две скупштине дале су доказа, да су жене свесно и искрено створиле једну организацију,

која за своје јачање није имала потребе да прави компромисе, већ је на идеји народног јединства а за слободу жене и спас породице ујединила у заједничком раду најпросвећеније наше жене. Београд.

Милена Атанацковић.

Политика, идеал модерној жени

Потакнута повјерљивим и срдачним разговорима пригодом послиједњега свога боравка у пријестоници свом оданошћу испуњам обећање драгим пријатељицама, које крећу нашу жену свијести о политичком идеалу и предајем „Женском Покрету" мисли о политици као идеалу модерне жене. Идеал политике је практични идеал и с тога увијек најмодернији. Политика обујимље све и треба зато да је помажу сви, који разумију њено право значење. Особито јој разумијевање поклања жена данашњице, модерна жена. Политика је идеал модерној жени, јер јој омогућује да практички примјењује најсавршенију идеологију данашњега доба, то јест благостање свега народа и по њем читавога човјечанства. Сви који желе добро народу, сматрају политику идеалом. Овакови су људи најпрактичнији идеалисте, особито ако су по звању политичари. Најбоље се политички дјелује, кад ишчезава властита личност. Таковим се дјеловањем хвата права смјерница у политици. Истакнутим јој је представником жена, политичар. Нови дух у политици развија данас жена.

Утврђено је, да је бољи живот посвуда, гдје и жена дијели одговорност у народном животу. Познато је да је Аустралија данас земља са најнапреднијим житељством. Њеним представником у Савезу Народа је жена, Мис Ц. Мак Доналд. У свима земљама, гдје жена дјелује својим правом гласа, очитује се особита њена значајка, која се састоји у потпуно несебезналом служењу народу. Ради тога идеала је женина политичка сарадња управо постулат данашњице. И наш ће се народ изразити као јака и потпуна цјелина оним часом, кад свему свијету покаже да разумије потребу допунске сарадње свега житељства, које је звано да прими одговорност за напредак овога подручја и докаже му подијеливши сва политичка права и жени. У овај час, кад се врши унификација народне свијести наше краљевине у парламентарну јединицу јединствене демократије, нека се у њу укључи и жена са пуним правом и дужности партијскога организовања у новој корпорацији. Свом симпатијом својом нека јој будућа политичка организација загарантује сарадњу на темељу политичких права, да први избори, што ћe их ово подручје да дочека, окруне дјело уједињене демократије, те се и жена на темељу активнога и пасивнога права гласа изрази као директно одговорни припадник своје државе. Овом ће кретњом Југославија да подигне читави Балкан на висину најнапреднијих јединица европских, у ред слободних народа, који ћe да створе велику унију свију слободних народа свијета. Тако је oпћe право гласа безувјетно средство и модерној жени и модерној држави, да спроводи политику као најузвишинији идеал.

Опажам уједно да су на свој начин развијали утјецај и помагали Југославији представници Женскога Покрета, које сам имала прилике да поздравим на збору жена, што се одржао крај Мадраса у Индији у јануару 1926. У кратком извјештају о жени у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, за који ме је позвао предсједник збора, Мрс. Доротхи Јинарајадаса, изразила сам мисао да се жени Југославенки, која се још непрекинуто бори за право гласа, помогне и омогући да заузме свој удио у политици своје земље и да тако учини живот у њој љепшим и задовољнијим. Оваковим ће се идеалом политике подизати положај жене. У исти ће час порасти и врједнота читавој земљи социално и морално. Интелект ћe да се развије до најјачега ступња и свијест прошири до крајњих међа. А народ ћe наш да развија отмјену генерацију здрава тијела и стваралачка ума, чиста срца и интуитивнога живота. Замјетљив је пропуст што наша жена нема директни утјецај у државном газдинству. Многа тешкоћа и невоља испала би као кушња, многа криза само као вал еволуције, да је жена садиоништвовала као правни сарадник у државном дому и љупком кретњом својом прелијевала непрекинуто топлину душе, да одњише земљи својој чедо „нове цивилизације". Разумијевање наших мужева и жена ће да поспјеши остварење овога идеала код нас. А политика, која је идеал модерној жени, доноси свијету спасење, те ћe да обасја свјетлом и срећну Југославију. Загреб

Јелисава Вавра.

Наши зборови.

Пошто за прошли број Ж. П. нисмо добили детаљне извештаје о свима зборовима, одржаним 9 октобра, то у овом броју доносимо из следећих места: Загреб. Дне 9-Х-1927 одржала су загребачка женска друштва на инициативу „Женског Покрета" у Загребу велику скупштину за женско право гласа. У Метропол-кину пред дупке пуном двораном отворила је скупштину г-ђа Даница Бедековић и предложила за председницу г-ђу проф. Миру Водваршка-Кочонду. Скупштина овај предлог усваја per aclamacionem на што изабрана председница заузимље своје место и у кратком и лепом говору поздравља све присутне скупштинаре и излаже потребу борбе за женско право гласа. „Колико је идеја једнакости мушкарца и жене и у нашем друштву ухватила дубоки корен види се најбоље на данашњој скупштини на коју сте ви сви дошли у тако великом броју. Предрасуде против жене, њеног рада и учешћа у политичком животу, трајале су скоро свагде до пред рат. Рат је најбоље доказао што жена може, видела се на делу њена једнакост с мушкарцем у вршењу дужности. Већина светских парламената отворила се и женама, само је код нас остало као и прије и ако је можда баш код нас за време овог рата жена највише поднела и показала своју једнакост с мушкарцем. Без жена су бирани преставници за конституанту, без нас је донет Устав. У Уставу је додуше набачено питање женског права гласа, али ништа више. Ми жене не смијемо допустити да питање женског права гласа остане и даље на мртвој тачци. Кад жене дру-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Администрација: Кнез Михаилова, 46/1.

Уредници : АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 1 новембра 1927. БРОЈ 19 ГОДИНА VIII.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60. Примерак 2 динара.