Ženski pokret

плату у висини плате једне недеље. Та ко примају сада жене унапред плате и мужеви не могу да пију у суботу увече. Кажу да је ова одредба ливерпулске општине дала врло добре резултате и енглеске феминисткиње траже сада да се донесе државни закон, да има свака жена право на извесан део мужевљеве плате, колико треба за издржавање породице; јер су жене одговорне за правилно функционисање породице.

Годишња Скупштина Наставничког Удружења.

У недељу, 19 фебруара т. г., одржана је годишња Скупштина Удружења Наставница Средњих и Стручних Школа. Скупштину јс отворила пред седница, гђица Катарина Богдановић, извештај о раду дала је гђица Зора Нешковић, секретар, а стање благајне г-ђица Душанка Витас, благајник Удружења. Из извештаја секретара се види да се рад Удружења у току године кретао у неколико линија. I На молбу Удружења Општина је доделила Наставничком Удружењу пространо земљиште на Топчи дерском Брду за подизање Модерне Женске Гимназије са интернатом и свима потребним просторијама за кабинете. библиотеку, читаоницу, гимнастичку салу и т.д. На Скупштини се нарочито водила жива дискусија о изради програма »модерне« радне школе, и о начину извођења огромнога посла око подизања зграде. II У току прошле године одржана су на Народном Университсту два предавања у корист Удружења. Пре давале су г-ђица Љубица Јанковић и г-ђица Даринка Стојановић. Преда вања су се наставила и ове године. За њих су се пријавиле г-ђице Катарина Богдановић (која је већ имала прво своје предавање), Љубица Јан ковић, Даринка Стојановић и г-ћа Аница Ребац. III Удружење је издало Календар за 1928 годину »Хероје целога света« као припрему средњошколској омладини за конкурс који 416 Удружење расписати за ученице и ученике о југословенским херојима. IV На молбу Удружења Министарство Просвете је одобрило годишње одсуство двама кандидатим Удружења за бављење на страни ради личног усавршавања и ради студирања нових метода средњошколске наставе. V Удружење је одржавало везе са осталим београдским друштвима: са Црвеним Крстом, Удружењем Учите љица и Забавиља, Народним Женским Савезом приликом Материнског Дана када су чланови Удружења држали предавања по школама и давали деци задатке са том темом, и на Скупштини Савеза, октобра прошле године, у Суботици, где је на днев ном реду било истакнуто питање васпитање женске омладине. Удружење су ту заступала два члана: г-ђица Даринка Стојановић и г-ђица Зора Ђорђевић. Исто тако Удружење је учествовало на конференцији београдских професора, сазваној поводом нацрта новога Закона о средњим школама. Том приликом је г-ђица Катарина Бргдановић подвукда све оне тачке које тангирају женске гимназије и наставнице. И ако и само са малом имовином, Удружење је приложило Народном Женском Савезу о Материнском Дану 50 динара, и помогло Удружење породица изгинулих и умрлих официра у рату са 50 динара, као и обнављање „Манежа" са 1000 динара, покупљених у ту сврху од чланова. На Скупштини поред извесног бро ја ранијих чланова Управе, изабрани су нови чланови до дванаест за Управу, која има да заступа идеје Удружења, интересе наставница и да се стара о побољшању наставних метода у школи. Донесена је резолуција која је предата г. Министру Просвете. Она гласи: »Од 2-ХII-1927 године у Министарству Просвете састаје се комисија за

израду сталнога државног програма, и у том послу учествују сви просветни радници, изузев жена професора. Господину Министру познато једа су жене заступљене у нашим сред њим школама у великом броју и да имају своју специалну организацију - Удружење Наставница Средњих и Стручних Школа. На својој послед њој скупштини од 19 ов. м. Удружење је донело резолуцију којом захтева да се ова неправда исправи на тај начин, што 116 жене од сада бити заступљене у комисији за израду про грама, кап и у секцијама за израду Наставнога Плана. Сем тога у Просветном Савету жене професори имају своја два члана који се никако не позивају на седнице, и Удружење тражи да се према њима поступа исто као и према мушким члановима Савета. Удружење такође налази да жене професори треба да буду и у комисијама за полагање професорског и учитељског испита, за грађење рас пореда наставника по школама, као и у свима комисијама, у којима се даје ориентација нашим школама. Налазимо да жене-професори нису заступљене ни као наставни инспектори, ни као изасланици Министра Просвете. Удружење очекује да ће се у најкраћем времсну потврдити Закон о Средњим Школама и да 1.6 у њему сви наши захтеви бити уважени.«

Активност Удружења Университетски Образованих жена.

У прошлом броју „Женскога Покрета" објавили смо апел Удружења Университетски Образованих Жена, у коме се позивају све жене, које су свршиле Университет, да пошаљу Удружењу податке, потребне да се изради једна статистика жена са университетсксм спремом код нас у земљи. која је за сада потпуно непозната. Ови податци несумњиво су од великог интереса и за Женски Покрет, и с тога Алианса Женских Покрета моли све своје организације да утичу на жене у својој околини, да се одазову овоме позиву Удружења и пошаљу тражене податке. Ових дана Је Удружење Университетских Жена објавило Још једну своју лепу акцију, расписало је конкурс за један научан рад, од великог интереса нарочито за наше жене, са темом: „Наше знамените Жене XIX века.“ Најбољем раду доделиће се награда од 3000 динара. У конкурсу могу учествовати све университетски образоване жене које живе у нашој држави Рок пријаве радова је 30 септембар Оцењивачки суд биће састављен из стручних научних лица. Рукопис остаје својина аутора. Сва погребна обавештења даје председница Удружења, г-ћа Паулина Лебл-Абала, 6, Високог Стевана ул. Београд. Поред ових акција, пратећи предавања на Београдском Народном Университету примећује се да Удру жење настоји да се жене - чланови Удружења што чешће појављују са својим предавањима Ова активност Удружења у почетку њиховога рада веома нас радује, у толико више што је њихова акција нарочито корисна за женски покрет у нашој земљи у ширем смислу.

Породица са правног и моралног гледишта.

Проф. Д-р Емил Свобода;

Љубити човека значи обраћати се саучешћем онима, који не могу да пробуде нашу наклоност. Е. Свобода. Више него у некој другој струци изражава се у делокругу породичног права разлика међу тим што јесте и међу тим што би требало да буде. Требало би да буде, да се бар у породичном односу оствари то, што је до сада неострављиво у осталом де локругу друштвеног живота, т.ј. да

односи међу људима буду вођени моралним основима љубави. Стварно је то, да данашњи ниво људи не допу шта да право устукне пред прагом породице; мора доспети и тамо и доказивати, приморавати, кажњавати; прибавити бар најмању меру пристојно сти у случајевима где нема моралног осећаја, где нема човечности. Није потребно посматрати ствар тако, као да би правни закон увек само следовао интерес себичности социалне групе. Правни закон често иде а временом, сигурно чим даље, тим чешће ићи ће стопама моралног закона, без обзира на дирек тан интерес социалног савеза. У делокругу пордичног права видимо обоје: заиста Је државни интерес да се деца рађају и да их породице уредно васпитају са душевне и телесне стране, али јс интерес просте човечности, да се тражи помоћ несрећним, социално слабим бићима; било деци, мајкама или старима, родитељима који су већ неспособни за рад, или ненормалним бићима који нису способним да се сами пробијају кроз живог пун опасности. Већ из тога се примећује да ће утицај права имати само релативну вредност. Можемо себи ствар предста вити врло јасно сравњивањем са здравственим питањем. Имамо много болница и лекара, имаћемо их можда и више, али поред тога хоћемо да људи радије буду здрави, него да буду савршено лечени. Тако исто зидамо право и хоћемо да га имамо усавршеним, али боље би било, када га не бисмо потребовали, када би људи живели морално. Нека је коме драго или не, истина је да морални закон гледа на човека „sub specie aeternitatis “. Не обећава, не прети, већ показује пут ка савршенству, које није особина природних појава. Природни закон је закон себичности и насиља, природни је ред основан иа снази. Морални закон води ка себеодрицању, к томе, да човек интерес другога стави, ако не изнад свог личног, онда бар поред свога, као равноправни. Ако звер задави овцу и човек убије звер, то је закон природе. Али, ако се човек баци голим рукама на звер, да му истргне другог човека, за којег иначе нема, никавог личног интереса. то је ствар необична, али етичка. Не мора то бити баш звер може то бити бо лест (нега за време куге или сличних зараза), може то бити други облик опасности која прети, телесне или моралне. Никоме не чинити криво бити праведним, строгим и непопустљивим према себи, али љубазан и праштајући према свима осталима радије не осуђивати друге, него ли суђењем учинити им криво. Колико је то велик задатак за човека! Маса људска није праведна. Праведни су појединци, већином прикривени, нео бдарени славом ни поштом. Али, теже је љубити човека. Не оног у машти, већ оног који живи, који баш долази, оног који долази у невреме, оног који је непријатно незахвалан, оног који нам се опире, непријатеља. Како је јевтино љубити »човечанство«, »народ«, »Бога«. Али, љубити конкретну. обичну, одвратну стварност, можда и уображену и глупу љубити у стварности је немогуће без победе над самим собом. Љубити само у том смислу да помогнемо где смо, и било с препреком, без воље, савлађујући сами себе. А нс очекивати ништа: ни на овом ни на оном свету. Трудити се да нам постане прирођена љубазност, до брота, »весело срце«. То је одговарајући узор моралног закона. Љ. Ш (Свршетак у идућем броју). '

Белешке.

Просвјетни тједан у Вараждину. У низу кулгурних приредаба »Просвјетног тједна«, који се је одржао по целој Хрватској, истакла су се и женска друштва у Вараждину. »Удружена Вараждинска Жена«, »Вараждинска Хрватица« »Израелитско до-

бротворно гопојинско друштво« и »Женски Покрет« дали су први принос са предавањем прсдсједнице Женскога Покрета госпође Луције Персоли „Н ародпи обичаји у три главна живота момента: порода, женидбе и смрти и положај , жене у њима“. Прије самог предавања, тајник гимназијске екстензе, професор Г. М. Каман, живом ријечи истакнуо. је значење тога тједна и Још топлије, апелирајући на сношљивост коли појединаца толи и социалне заједнице, прогласио карактеристичну идеју просвјетног тједна, а то је мир. На те ријечи је надовезала предавачица, истакнувши важну улогу жене у пацифистичном покрету. Жена је највећи пацифиста. У доба, када су се две моћне царевине у Европи почеле милитаристички подизати, написала је Берта Сутнерова чувену књигу „Доле са оружјем!“ Предавачица је затим истакла важност жене на сваком пољу културнога рада, а напосе на проевјетном, пољу у прошлости и у садашњости. Затим је одржала најављено предава ње ниансирајући биједни положај жене у нашим некултурним крајевима. Предавање је би 10 лијепо посјећено, а наша женска удружења и овом згодом показаше, како се сложним радом и у нашем малом Вараждину може постићи што се Једва и у много већим градовима постизава. Жене у дипломзтској служби. - Г-ђа Маргарита Рец, наименована је за секретара Угарског Посланства у Паризу. Г-ђа р е ц је била од 1922 године у Угарском Посланству у Софији. Жена и саветодавни одбор економске секције Друшта Норода. Г-ђа Еми Фројндлих, посланик Аустриског парламента, наименована је за члана саветодавног одбора економске секције при Друштву Народа. Ово је прва и једина жена члан дотичне комисије. Немачке парламвнтарке за децу. - У последње време се почело говорити у Немачкој, да ће ради уштеде, која се има спровести, држава укинути повластице, које је учинила за сиромашну децу, да добију бесплатан подвоз када одлазе на опоравилиште или у фериалне колоније за време лета. На ову вест четири парламентарке Др. Гертруд Бојмер, Др. Елиза Мац, г-ђа Шпербер и г ђа Вебер упутиле су интерепелацију на Министра Саобраћаја, тражећи да се ова намера не спроведе у дело. На њихову интервенцију, како је немачка штампа објавила, одустало се од ове намере, и немачка је влада одлучила да и даље даје бесплагна путовања оболелој деци као и за одлазак у фериалне колоније. Жена бактереолог. - Американске новине објављују да је Мис Алиса Еван бактереолог, која ради у лабораториуму у Вашингтону, изабрана за председницу Америчког Бактере олошког Друштва. Мис Еван је један медицински ауторитет у Америци, нарочито позната са својим радовима на испитивању грозница, она је пронашла т. зв. грозницу са Малте, коју на људе преносе животиње. Велики успех жене-архитекта. - Био је расписан конкурс за монументално позориште Шекспирово, у његовом месту рођења. У конкурсу је учествовало 70 архитекта из Енглеске и Америке, међу којима је била само једна жена, г-ђа Елизабета Скот. Њен нацрт добио је прву награду и по њеном нацргу ће бити подигнуто Шекспирово позориште. Први шеф станице-жена у Енглеској. Тајмс доноси вест да је у Енглеској пре кратког времена наименована за шефа станице Едлестона прва жена, Мис Маргарета Кочран. Мис Кочран је заменила свога оца, који је отишао у пенсију, после 48 година службе. Жена авиатичарскн шампион у Јужној Африци. - Интернационална Лига Авиатичара предала је прошлог месеца сребрни пехар Леди Белеј, славној авиатичарки, која је у јуну месецу однела победу на лаком авиону достигавши рекорд висине 18.000 стопа.

Страна 4

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 5