Ženski pokret

законима признато, - у пракси је још врло далеко од тога да буде потпуно реализовано. Међутим, Савез Католичких Жена, веран речима Св. Павла: Mulier taceat in ecclesia, истога дана је донео једну одлуку на своме скупу у Брну да, обазирући сена велике задатке које имају жене, оне, католичке жене, неће примити кандиндатуру за законодавна тела. Католичка странка у Чехословачкој, која има 31 представника у парламенту и 16 сенатора, нема ни једну жену међу њима. То је можда узрок, да католичке жене нису јасно могле да осете од колике је користи тесна сарадња жена у политичком раду својих партија. Оне и ако имају могућности да активно учествују у уређењу своје државе нису још свесне од коликог је значаја сарадња жена законском решавању проблема скупоће

живота, станбеног питања, васпитања омладине, реформе грађанског закона као и осталим социалним питањима, баш зато, што жене имају највећи интерес за породицу. Овом одлуком чешке католичке жене се добровољно одричу права, које им даје демократско уређење њихове земље. Ова њихова одлука, која иде на супрот свима тежњама и напорима осталих чехословачких жена, веома тешко пада и нама. Надајмо се да ћe чешке католичке жене увидети убрзо своју заблуду, и да ћe удружити своје напоре са осталим женама своје земље, које су дале толике доказа у десетогодишњем животу Чехословачке, од колике је важности и добробити за цео народ активно учествовање жена у политичком животу једнога народа.

Дечја полиција, у Амстердаму

Питање женине сарадње на разним пољима полицијске делатности, постало је данас једно од веома важних питања модерне полиције. Овим се питањем бавио и велики интернационални полицијски конгрес, који је одржан у Берлину 27— 30 септембра 1926, на ком је узело учешћа преко три стотине самих делегата. О питању женске полиције прочитале су своје реферате: Мари Ален, команданткиња женске полиције у Лондону, госпођа Мејер, пруски државни саветник у мин. соц. пол., те Др. Барк, мин. сав. Карлсруе. На темељу опширног реферата Др. Барка донио је конгрес под тачком Х/Х закључак: „Конгрес узимље до знања приказ господина мин. сав. Др. Барка о Женској Полицији. Конгрес препоручује свим владама и полицијској управи, да обрате пажњу питању Женске Полиције, јер конгрес сматра, да је женина сурадња на разним пољима полицијске делатности преко потребна." Будући ми стојимо пред реорганизацијом наше полиције, пред доношењем једног јединственог, новог, модерног полицијског закона за целу државу, од интереса је упознати се с амстердамском дечјом полицијом, која стоји у најужој вези с организаци/ом женске полиције, с организацијом новог полоцијског рада. Преводилац.

I. Социална заштита и дечја полиција Дечја је полиција у Амстердаму одел општинске полиције. Она је седиште све полицијске делатности у погледу преступака, као и у свим осталим социалним питањима, која се односе на младеж. Овој је институцији сврха социална и педагошка, она заштићује дете свагдје, где за то има разлога, у уској сарадњи с осталим установама за заштиту деце, Она настоји да постигне свој циљ разним путевима, које ћемо набројати. првом ћемо реду дати кратки експозе мотива, који су били одлучни за стварање ове службе. Задаћа се низоземске полиције може у главном овако означити: 1. предусрести све оне догађаје, који би могли сметати јавном поретку или изврћи опасности мир и сигурност грађана; 2. открити све повреде закона и ухватити починитеља. Прва је задаћа најважнија и у исто време најплеменитија, јер и овдје, као и на другом месту долази до израза и важноста пословица, која каже: »Боље је и лакше предусрести, него ли лечити.« Савезно са дужности и компетецијом превентивног деловања, настаје за полицију и морална обавеза, да у извесним социалним питањима интервенира и то специално у онима на које на свом путу наилази и који јој се тако рекући сами по себи укаују. С тога а за илустрацију на-

шег даљњег приказа наглашујемо да ће полиција не само интервенирати у часу, кад се деликт почиња, век да ћe предупредити и пружити своју помоћ и онда, кад би, обзиром на извесне симптоне, могло доћи до деликта. Као и други управни органи тако и полиција — и то она у првом реду не може се сустегнути од деловања у поједином конкретном случају, јер она мора деловати превентивно и јер је она век по нарави својих функција, надлежности, средствима, којим располаже, у стању да најлакше упозна људе и њихове прилике, да открије »социалне бродоломце«, или оне, који су на путу да таковим постану, те да им пружи на помоћ руку. Даномице постаје све јасније и јасније, да полиција не смије бити само гвоздена, јака рука, већ у исто време и рука, која помаже, заштићује. Руковођена овим схваћањем амстердамска је полиција у задње доба на се преузела низ дужности, које, кад их стриктно проматрамо, спадају у првом реду у надлежност социалне заштите. У полицијским круговима па среку све више и више превлађују мишљење, да је ова брига око опће социалне заштите један важни део њезине службе и да јој она мора посветити велику пажњу. И доиста, ако полиција исправно врши своју нову службу, то ke бити па њену корист, јер ћe тим полицијски рад бити уздигнут, њезин идеал виши, њезина популарност века. Под овом веком популарности пе разумије се популарност, која настаје услед претеране снисходљивости. попуштања, век популарност, која настаје, као резултат штовања за извршено дело и постигнуте резултате у циљу побољшања социалпих прилика. Ауторитети амстердамске полиције схватили су век одавно, да полиција може и мора сурађивати на много ефикаснији начин око заштите деце и да она у ту сврху мора створити специални одел. Ова мера није само сматрана као пожељна, век као неизбежива. Она је изгледала пожељна јер овде, више пего на друтом пољу, успех зависи од употребе квалификованог особља. Била је неизбежива, јер је нелогично ускраћивати детету његову посебну полицију данас, кад је у већини држава за децу установљен посебни дечји суд. Дете мора имати своју посебну полицију за коју његова душа неке бити затворена књига, која ћe имати времена, да га проучи, која ћe га моћи разумети, која ћe моћи оценити његова дела по њиховој правој вредности, која ће употребити исправни поступак у свему. С ових је разлога 1 маја 1920 у Амстердаму установљена дечја полиција. Главне су тачке њезиног програма: а) Помоћи, или дати савет родитељима, који се жале на понашање своје деце. б) Стављати приговоре у свим случајевима занемарења дечјег одгоја. в) Интервенирати, да институције,

које су у ту сврху основане, приме дете, које је остало без заштите. г) Помагати учитељима, да се онемогући безразложно изостајање деце из школа. д) Давати судији и туторском вeћy упуства у свим казненим и цивилним стварима, које се односе на децу. ђ) Надгледати децу по улицама и по дечјим забавиштима и тo специално дечје скитнице, просјаке, уличне певаче, акробате; заустављати децу, која су побегла од куће; настојати да буду извршене све прохибитивне мере, које сe односе на децу. е) Скупљати податке о особама, социалним приликама и локалним уветима дечјег живота у циљу, да се установе евентуалне погрешке, да се изради пројекат на основи кога би се могло приступити измени штетних прилика. Рад је дечје полиције замишљен на широкој основи, но он ипак не прелази границе превентивне полиције. Рад је дечје полиције превентиван, затим поправља и кажњава; дечја се полиција ограничује на улогу саветника, помоћника и заштитника у првој инстанцији. Она сматра да је ван њезине компетенције, да интервенира у оним случајевима, где јој то ни закон, ни посебна наредба не налаже. Она дакле неће никад деловати као туторска област; она ни не жели, да јој буде поверена ова функција, јер би за њу била штетна. И доиста, кад би односи детета и у извесним случајевима, родитеља били одвећ чести с полицијом, кад би дете Имало чешће прилике, да долази у полицијски уред, полиција би изгубила своју сугестивну моћ на дете, тим би и успех полицијског деловања био одмах много мањи. Дечјом полицијом у Амстердаму управља један комесар уз припомоћ тројице инспектора и три инспекторке, пет агенткиња, двадесетитри агента и три административна чиноника. Тачнија испитивања њезиног радног програма, показују нам у првом реду, да се делатност дечје полиције у велико разликује од њезине свакодневне улоге, јер овдје социални принцип доминира полицијски принцип. Да ова основна разлика дође до пупог изражаја, основан је посебни уред дечје полиције, пе у просторијама редовите полиције, већ у посебној згради чија унутрашњост веома мало подсећа на полицијски уред. Публика долази у угодно уређену салу украшену цвећем и сликама; не долази пред строге и често грубе чиновнике, већ пред мушкарце и жене, чија је дужност да помогну деци, кaко би постала боља. Атмосфера поверљивости, која је главни увет, који осигурава успех предузетом делу, влада у целом уреду. II Задаће дечје полиције. Подвргнимо анализи главне задаће дечје полиције, како смо их горе навели: а) Помоћи, или дати савет родитељима, који се жале на понашање своје деце. Ово је логична последица превентивне полицијске делатносги, која у првом реду долази у додир с криминалном младежи, неморалном, или недисциплинованом и која је у стању, да већ обзиром на своју функцију с највећим ауторитетом опомене и укаже на пут, који дете мора следити, да не дође у конфликт са законом. Важност овог дела рада је јасна, инспекторице у њему играју главну улогу. Оне се поглавито обраћају на родитеље и на децу, предлажу им мере, које би биле најсходније за дете и стављају родитеље у однос с приватним заштитним организацијама. Нитко не може порицати, да жене у оваквим задаћама постижу већи успех од мушкараца. У oпћe жена лакше задобива дечју поверљивост, схваћа боље од мушкарца узроке његових мана, његове недисциплинованости и несташности, његове жеље за самосталност. Осим тога мајке се лакше поверавају жени, особито кад је у питању дечја неморалност. Ово наравно не искључује поједине изнимне слу-

чајеве, који се поверају мушкарцу. Упутства педагошког и психиатричног карактера, који опћине дају чиновницама, помажу им у њиховом раду. б) Стављати приговоре у свим случајевима занемарења дечјег одгоја. Дечја се полиција свакако морала заинтересирати за ово питање. Она дневно открива и много лакше од сватког другог, запуштену децу, као и тешке последице, које настају ради ове запуштености било за дете, било за друштво. У оваквим ћe се случајевима очитовати репресивни карактер полиције, јер се често откривају тешки случајеви: завођење детета, наговарање на проституцију запостављање детета итд. в) Интервенирати, да институције, које су у ту сврху основане, приме дете, које је остало без заштите. Деца долозно остављена, она чије је родитеље немогуће пронаћи, сирочад итд. прикупља посредница женске полиције било у општинској згради, било у некој посебној куки, која је одређена за децу. г) Помагати учитељима да се онемогући безразложно изостајање деце из школе. Дечја полиција помаже школу у њезиној борби против безразложног изостајања деце. кад век ниједно друго средство не помаже, кад на други начин није могуће доћи до жељеног резултата. Јасно је да у великом броју случајева игра улогу и немарност са стране родитеља. д) Давати судији и туторском вeћy упуства у свим казненим и цивилним стварима, које се односе на децу. Податке. који су потребни судији и туторском веку о деци даје полиција. С тога је сваком досиеју о злочину почињену са стране малољетника приложен рапорт, који садржи мишљење о одгоју, карактеру, развоју и понашању детета, о средствима с којим располаже обитељ и остали чланови обитељи. ђ) Надгледати децу по улицама и по дечјим забавиштима и то специално дечје скитнице, просјаке, уличне певаче, акробате; заустављати децу, која су побегла од кућe: настојати да буду извршене све прохибшпивне мере, које се односе на децу. У овој је тачци садржан читав систем надзирања деце; овај систем мора бити прворазредан, јер је главни фактор превенције. Овај се надзор мора вршити и дању и ноћу, у улицама, трговима. станицама и т.д. Он иде у првом реду за тим, да стане на пут просјачењу, скитњи. Деца бивају похватана и притворена, или се само дечје име јавља родитељима с налогом да дођу у полицију. Надзор се проширује и на друга јавна места у која младеж долази, као кинематографе, сале за плес, кабарете, кафане специално с том намером да на тај начин власници локала буду присиљени, да штују и извршују све законе и прописе, који се односе на децу, да пазе децу и да у случају потребе упозоре родитеље. Проналажење и притварање деце, која су избегла суду такође су један део ове полицијске делатности. Сватко ћe безусловно признати, да ћe у овим случајевима дечја полиција имати више успеха од обичне полиције, јер може у једном једином правцу уложити сву своју пажњу. Задатак полиције не иде овде само за тим, да поврати дете на добар пут, већ она и врши испитивање у сваком случају у сврху, да с једне стране разјасни сам случај, да упозори родитеље о владању деце за време њихове одсутности и да с друге стране установи узроке дечјег бегства, јер деца у већини случајева напуштају родитељску кућу само услед веома важних разлога. У погледу забрана најважније су оне, које се односе на дечји рад (специално опасна акробатска извођења), на пласирање деце ван куће, примену закона, који се односе па духан дечју колпотражу, на кинематографе, на изложбе слика, кoje могу на децу у ћудоредном погледу штетно деловати. На свим овим пољима сарађује и редовна полиција, е) Скупљати податке о особама

Страна 4

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Број 7 и 8