Ženski pokret

странкиња; пољске новинарке, чланице организације пословних жена из Америке, велики број странкиња приликом састанка Интернационалне алијансе, и многе феминисткиње из разних земаља, које су биле изненађење што су затекле у Београду тако леп и простран Женски клуб. У току прошле године сарадња са осталим Покретима у земљи била је веома активна; поред два састанка Алијансе женских покрета, одржаних у Загребу, на коме је био и делегат Београдског женског покрета, наши делегати су присуствовали скупштинама Покрета у Скопљу и Белом Манастиру. II Женски покрет у Сарајеву одржао је годишњу скупштину 31 јануара. Извештај је поднела г-ца Радојка Манојловић секретар. Из извештаја доносимо ове главне ствари: У вези са постојећим правним саветовалиштем Женскога покрета у Сарајеву, чланица управе Др. Стака Бокоњић била је спремна да даје консултације по питањима у вези са склапањем и одржавањем брака. На жалост, публика се није одазвала, не схватајући корисност ове установе. Женски покрет је упутио претставку Просветном одељењу банске управе у Сарајеву да се забрани ученицима средњих школа учествовање на конкурсима за лепоту. Женски покрет у Сарајеву је установио за Светосавски темат награде од 200 динара за ученице Женске учитељске школе и Женске гимназије за најбољи рад из делокруга женског питања; у 1931 г. награду Женског покрета је добила Нада Чубриловић, уч. VIII разреда гимназије, за рад „Данашњи и некадашњи живот жене“, а у 1932 г. подељене су

две награде: за рад „Данашња жена у породици и друштву“ добила је награду Божана Земан, уч. V разреда Учитељске школе, а за рад „Савремена жена“ добила је награду Вера Крстић, ученица VIII разреда гимназије. Сарадња Женског покрета са другим организацијама у Сарајеву види се најбоље по томе што су у управу Народног универзитета изабране две чланице Женског покрета, и на томе универзитету је претседница Сарајевског покрета одржала једно предавање. На позив Соколског друштва Женски покрет је приредио низ предавања за сеоске домаћице. У Друштву за сузбијање туберкулозе, Женски покрет има сталног делегата. На молбу женског одбора Сарајевсксг Гајрета, Женски покрет припрема низ предавања. Најинтересантније тачка на овој Скупштини, била је дискусија, која се развила после говора претседнице Др. Живановић о сврси и делокругу рада Ж. П. Она је истакла питање: да ли је потребно да Женски покрет постоји у нашој средини, кад одзив жена на позиве покрета у борбу за стицање права до сада није био задовољавајући? Развила се веома жива дебата, у којој су сви говорници истакли, да баш у овим приликама Женски покрет мора да постоји. Констатовано је у току дискусије да тој појави није узрок недовољно јака идеја покрета или метода рада, већ опште дезентересовање и недостатак материјалних средстава и радних снага. Истакнуто је да у фази, у којој се женски покрет налази код нас у земљи, он не може још да ради са великим женским масама. Једнодушна је жеља била, да Покрет продужи свој рад. На скупштини је изабран управни одбор за три године, са претседницом Др. Машом Живановић.

FELJTON

ŠETNJA

Veče je. Zima stegla. Zemlja se ukočila. Idem putevima i stazama Kalimegdana. Sve je u tri boje. Žalim što nišam slikar, umišljam si, da bi dala uspelu sliku. Ovako samo osećam, kako me noge nose, a radost tera, sve više napred, a sve dublje u noć. Idem glavnom alejom. Tamni sivožućkasti put mestimice osvetljuje jasna zelenkasta svetlost. Pored mene se okreću spomenici zaslužnih ljudi kao drveće i telegrafske štange, kad se vozimo željeznicom. Prema tamnom prozirnome svodu izbija vitko drveće. Obasjano svetlošću električnih svetiljaka, vedro se i prkosno diže u svoj svojoj golotinji. Sveta nema. Privlači me snažna figura na kraju široke aleje. Savršeni orisi

svetlosivog postamenta. Na njemu spomenik. Ne razabirem šta je muško, žensko? Iza njega na plavoj pozadini svetlozeleni zamak. Šta je to? Jesam li u srednjem veku ili u modernom pozorištu na pretstavi staroruskog istorijskog komada? Prilazim bliže. Zaobilazim. Zadivljeno gledam. Ne tiče me se šta piše na spomeniku i šta on službeno znači. Meni on govori, govori, a ja gledam i slušam. Oh, što je lep! Da ga nazovem zanos, sloboda, polet, oduševljenje? Svako pojedino ime čini mi se preslabo, tek svi zajedno znače nešto. Je li umetnik znao, da ga podiže ženi? Našoj tradicionalnoj, patrijarhalnoj, modernoj ženi? Onoj, koja je nikla iz sve zemlje ovaploćena krv-

ФЕБРУАР, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ