Ženski pokret

Чланови Комитета Лиге народа из разних земаља дали су своје одговоре на послате упитнике. Извесне државе сматрају проституцију као деликт, као што је случај са Сједињеним Америчким Државама. У тим земљама проститутке као и њихови партнери, могу потпасти под опште клаузуле закона. Али све мере за проститутке у Сједињеним Америчким Државама су базиране на подлози апсолутне једнакости мушкарца и жена, и ни у ком случају за тај деликт се не би могле предвидети разнолике мере за женског и мушког преступника. Јавно мишљење V Сједињеним Америчким Државама никада не би дозволило разнолике мере да се примене на проститутку и на њенога партнера. Само пошто закон о емиграцији забрањује улаз у Сједињене Америчке Државе нежељеним личностима, те се ту могу подвести и проститутке. Али, у највећем делу држава се проституција не сматра за деликт, и у тим земљама се не сматра уопште могуће спровести законом присилно рапатрирање проститутки. Али, у многим земљама постоје закони, по којима се странци нежељени могу протерати из земље, те под те законске клаузуле се могу увек подврћи и проститутке. Готово сви одговори садрже принцип, да би установљавање законских одредаба, које би специјално погађале проститутке туђе националности, значило подржавати принцип двоструког морала, са свима његовим грозним посленицама, који се данас у модерним земљама снажно осуђује; нарочито су се женске и аболиционистичке организације побуниле у својим одговорима противу оваквих одредаба. Друга група, која устаје у својим одговорима против пројекта конвенције, то чини другојачим аргументима, н.пр. да би такве законске одредбе повратиле и свима земљама реглементацију проституције, као и полицију обичаја, против које се у последње време са тако правничким и јаким документима устало. Што се тиче забране улаза странкиња у циљу проституисања, сматра се да би једна таква законска одредба била потпуно илузорна, јер никада ни једна жена не би признала да је то циљ њенога улаза у страну земљу. На крају, једна веома важна опаска, која се налази у одговорима женских организација, јесте да би таква једна конвенција ставила огромне тешкоће за кретање жена у иностранство уопште. Ова примедба је веома важна, и морала је нарочито привући пажњу целокупне комисије, јер прети да створи од

жена уопште многобројне жртве несавесних полицијских органа. Ова примедба је још једном доказала правичност мога назирања, које увек истичем у раду Комитета, да све мере, које се доносе да би се жене заштитиле од трговине, морају бити такве врсте да ни у ком случају не спутавају слободу једне пунолетне жене. Али, поред примедаба, јуридистичке, моралне или социјалне природе, постоје и примедбе економске природе. Свако протеривање проститутки, без претходног организовања институција, које би се имале специјално заузети тим несрећницама, и загарантовати им могућност зараде, било би бесмислено и страшно сурово, и не би ни у ком случају значило борбу против трговине женама. Из свих тих разлога дало се закључити, да је минималан број одговора био повољан за доношење конвенције, која би успоставила легално присилно рапатрирање проститутки. На овогодишњем састанку Комитета Лиre народа против трговине женама и децом, услед претрпаности материјала, није се могло о овоме питању много дискутовати. После прочитаног реферата о одговорима, који су стигли, решено је да се ово питање стави на дефинитивну дискусију за идућу годину, на коме ћy заседању ја имати част да претседавам радом Комитета. За сада су изгледи такви да неће моћи доћи до доношења једне конвенције за присилно рапатрирање.

„RADITE ILI OTSTUPITE‟

Pod ovim natpisom napisala je u broju 17, godine II »Jugoslovenske žene« anonimna feministkinja veoma temperamenten članak na adresu Alijase ženskih pokreta i Jugoslovenskog ženskog saveza. Autor pomenutog članka traži da ove dve organizacije moraju sada da rade za zadobijanje političke ravnopravnosti žena sa muškarcem, jer »Raspoloženje velike većine žena je za borbu radi izjednačenja sa muškarcima i za zadobijanje potpunih građanskih i političkih prava«. I dalje: »Svakoga dana dobijamo iz unutrašnjosti izveštaje, koji osuđuju neaktivnost i ravnodušnost Alijanse i Saveza u ovim otsudnim momentima za žene«. Našim čitaocima moramo pre svega da objasnimo na koji način je pronašao autor pomenutoga članka da su baš sada došli »otsudni momenti« za našu Ženu da mora tražiti ravnopravnost. Dakle, ti »otsudni momenti« su: 1) Žene prijateljske i savezničke Francuske rade sada vrlo energično za svoja politička prava.

JULI I AVGUST, 1932

ŽENSKI POKRET

109