Ženski pokret

2) Za žene prijateljske i savezničke Rumunije je »na pomolu pobeda žena«. 3) »Danas se pred nama nalaze na rešavanju najvažnija ženska pitanja, pitanje redukcije ženskih činovnika, pitanje zakona o opštinama i druga. (Koja li su ta druga? Primedba pisca.) Ta pitanja su od kapitalne važnosti za materijalne i moralne interese naših žena. Vođstvo žena ćuti a muškarci se bore za naša prava. Savez gradova u našoj zemlji, jedno telo svakako pozvano i kompetentno za ocenu naših komunalnih potreba, izjašnjuje se za saradnju žena i traži njihovo učešće u opštinama.« Autor članka u Jugoslovenskoj ženi pronašao je tri veoma »otsudna momenta« za naše žene, a pored toga i tri vrlo logična, koji su međusobno tako tesno vezani, da tvore čvrst i neslomljiv lanac oko »raspoloženja velike većine naših žena« i oko »svakodnevnih izveštaja iz unutrašnjosti.« Stoga najtoplije preporučujemo Jugoslovenskoj ženi da iz te »velike većine« stvori što pre feminističku organizaciju, koja će sve propušteno u ovim vremenima nadoknaditi po onoj istoj brzoj računici, na osnovu koje je autor članka izračunao veliku većinu i veliki broj izveštaja. A kako se i muškarci sada bore za naša prava prema tvrđenju Jugoslovenske žene ne sumnjamo u uspeh. Vrlo bismo želele da Jugoslovenska žena objavi u narednim brojevima jer jedan sigurno neće biti dovoljan - »izveštaje iz unutrašnjosti« koje dobiva »svakoga dana« i koji »osuđuju neaktivnost i ravnodušnost Alijanse i Saveza.« Samo na osnovi konkretnih i realnih činjenica mi smo spremni da uzmemo u rasmatranje poziv Jugoslovenske žene da hitno povedemo akciju za politička prava žena ili, kako autor kaže, »da radimo ili otstupimo«. Rožna dolina pri Ljubljani.

Štebi Alojzija

ПРОФЕСОРСКОМ КОНГРЕСУ У БЕОГРАДУ

Приликом конгреса Југословенског професорског друштва, одржаног 6 и 7 јула т. г. у Београду, управа београдског Женског покрета упутила је Професорском конгресу ову своју претставку:

Поздрављајући рад Професорског конгреса Женски покрет моли да се при доношењу резолуције и закључака конгреса узму у обзир и ове његове примедбе и предлози: Пратећи са највећим интересовањем просветни рад уопште, а у нашој земљи понаособ, Женски покрет дубоко жали што је ре-

дукција предвиђена у финансиском закону од марта т. г. погодила највећи број просветних радника, нарочито жена. Сви су они преко потребни за подизање наше културе и цивилизације. 1) Како се редукција није спровела доследно једном принципу, т. ј. да се првенствено редуцирају они државни чиновници, чије породице тиме неће бити тешко повређене, Женски покрет моли да се учини све што је могуће да би се сви неправични случајеви корегирали; 2) Како је редукција погодила врло велики број веома способних и квалификованих наставника, који су вишегодишњим савесним својим радом показали поред спреме и велику способност и преданост своме позиву, да се при првим новим постављањима првенствено врате у службу ти наставници, које је ова редукција у толико више морално повредила. При сваком будућем намештењу да у будуће одлучује једино способност и квалификације. 3) Жалећи што су укинуте многе школе, које су нам толико потребно као наша културна жаришта, предлажемо да се при уписивању и одређивању броја деце у првим као и у осталим разредима средње школе никако не одлучује према полу, већ једино по способностима деце.

JESMO LI SEDELE SKRŠTENIH RUKU?

Marta meseca, kad je donesen finansijski zakon prema kome je radi smanjenja budžeta trebalo provesti redukciju državnog činovništva, čuo se glas ne samo u javnosti, već i u samoj skupštini, da treba reducirati u prvotne redu udate žene. Kadgod se u javnosti udaralo na ženu-radnika Ženski pokret nije nikada propustio da ustane u njenu odbranu. Branio je njeno pravo na rad na užim ili širim javnim sastancima, konferencijama, usmeno i pismeno, gde je samo stigao. Stoga kad je pre nekoliko meseci zapretila opasnost da će žrtvom ekonomske krize pasti ili sve žene koje su u državnoj službi, ili samo udate, Ženski pokret je smatrao svojom dužnošću, da učini sve što može, da do toga ne dođe. U zajednici s Narodnim ženskim savezom, Alijansa ženskih pokreta (Ženski pokret u Zagrebu se nije složio satom akcijom) uputila je svim narodnim poslanicima i vladi memorandum u kome traži, da se od posledica teške ekonomske krize pored dece i omladine zaštiti koliko god je moguće i porodica kao osnovna zajednica društva.

110

ŽENSKI POKRET

JULI I AVGUST, 1932