Ženski pokret

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

У најбољим годинама свога живота, кад напон стварања добија обележје зрелости, а животно искуство, неизбежно, стиче непоколебљиве методе процењивања, умрла је наша лиричарка Даница Марковић, хронолошки прва српска песникиња, у прецизном смислу те речи. Опробана многоструким моралним трпљењима и материјалним незгодама, неуморна у опирању једном изразито ненаклоњеноме удесу, подржавана својим лирским понесеностима, у сваком међувремену између непрегледнога низа проживљених и издржаних борби; уопште, увек животворно тешена фантастичним ткањима сопствене песничке природе, — Даница Марковић се, за време целога свога јако неуједначенога бивања на овој земљи, потврдила као један јуначан оптимист. Као ствараоцу, овој песникињи нарочито леже свечане стопе и подигнут тон еротике, изливене ван транса, и донекле преломљене кроз свест. Чешће него занос, врелина је квалитет поезије Данице Марковић. Уз то, и један напор да се не оде до крајњих граница осећања, него да се уобличи оно што у динамици душе не заводи до неизлазности. Чини се да је Даница Марковић песнички доктринар свесности, као еминентне човекове oдлике. Као да јој је гроза била од људскога бића што се пробија кроз област потсвеснога, макар и ради тога да допре до какве непролазне искре. Природа је песникињи узвишени или притајено саосећајни оквир за човекова вибрирања, и потстрекач за остваривања његових могућности. Она избегава понорне проблеме постојања, умирање, и опредељења свега што се ствара и ишчезава; она се задржава на богатим облицима и хармоничностима емпирије, из ње одваја достојне мотиве, да их обилно прелије духовношћу. Наилази се код ње и на један став присебнога и смишљенога стоицизма, који, до краја, остаје победоносно противстављен свим бесмисленим испаштањима човековим и свем терету излишнога што му кочи замах на свакоме кораку. Ни у животу, ни у поезији, Даница Марковић није напустила тон неподлегања злу непомирености са неправдом. Прва збирка њених стихова, Тренуци, добила је срдачно признање самога Јована Скерлића, кога је задобила, пре свега, песникињина непосредност и искреност. Друга збирка, под насловом Тренуци и расположења, садржи и велики број песама, кроз многе Године објављиваних по разним часописима; тако она, у главном, обухвата цео по-

етски рад песникињин. Тренуци и расположења појавили су се у два издања, од којих је једно било Српске Књижевне Задруге. Песникиња је оставила за собом и неколико приповедака, често фељтонистички замишљених, штампаних у часописима и у дневним листовима. Наша књижевност ће трајно рачунати са многим помпезним или трептавим строфама Данице Марковић. А живот њен остаће потврда муслиманске религијско - филозофске тезе да човекова прекаљена воља и неисцрпно усталаштво никако нису у стању да пониште одлуке судбине, недокучљиве и далеке.

Ксенија Атанасијевић

ФЕЉТОН

ГОСПОЂА ЖАК - ТРЕВ (Madame Jacques Treve)

Госпођа Жак Трев (Изабел Дисо) води порекло из једне старе француске породице. По очевој лози припада старој грађанској породици из Бордо-а, а по материној, племићској породици из Перигора. Њени су преци два маршала Француске: Ла Палис и конт де Терлу. Њен отац је дошао врло млад у Париз да ту студира музичку композицију. Доцније, када су дошле бриге о многобројној породици, напушта музику и посвећује се пословима. Жак Трев почиње своју књижевну каријеру романом и издаје једно за другим: „Узалудна љубав“ (Vain amour) „Краљевски принц“ (Un prince royal) и „Хаљина љубави" (La robe d’amour). У роману „Краљевски принц" говори о тајанственој личности неког младог, изгнаног принца, који из очајања и због немогућности да оствари своје славољубиве снове одлази у сусрет некој далекој авантури и више се не враћа. Многе тајне које историја не помиње, откривене су у овоме делу. 1912 године издаје први есеј „Царство мрака" (Le Royaume des ombres) пун метафизичког лиризма, где се први пут изражава снажни песимизам, њој својствени, а који од тада избија и у њеним најведријим делима. Снага овога дела изазвала је сензацију у књижевним круговима. Скептик Вили, муж Колетин, писао је: „Жак Трев и њено Царство мрака не избијају ми из главе." Идуће године издаје: „Улога жене у животу хероја" (Le role de la femme dans la vie des heros) ecej сродан Карлајлу, чији je успех био врло велики. Сви француски листови и многе стране ревије посвећују му чланке. Поменимо само мадридски „Nostra tempa", „El publicidad"

114

ŽENSKI POKRET

JULI I AVGUST, 1932