Ženski pokret

у погледу метода за решавање ових најтежих политичких питања, како се не би омео развитак ове акције. Поред политичких питања, која ће се на конференцији дотаћи при изради пројекта за Балкански пакт, на дневни ред конференције су стављена многа питања, из разних делокруга рада. Рад ће бити подељен у четири групе, а на дневном реду су следећа питања: A) Балкански пакт. Б) 1) Међубалканска економска конвенција. Ту треба да се изради база целокупне економске сарадње балканских држава, подразумевајући ту и сарадњу кооперативних, финансиских и других организација. 2) Статут међубалканске пољопривредне организације. 3) Колаборација балканских држава у научним испитивањима пољопривредног и економског карактера. 4) Колаборација балканских држава код развијања пољопривредног кредита. B) 1) Конвенција о личном статусу поданика балканских држава. 2) Припрема Међубалканског бироа рада. 3) Заштита деце и заједничка борба противу трговине женама. 4) Жена пред законима. 5) Међубалканска санитарна и ветеринарна конвенција.

6) Заједничка борба противу туберкулозе. Г) 1) Развиће комуникација и маритимних транспорта међу балканским државама подразумевајући ту и стварање међубалканске маритимне комисије. 2) Израда плана великих јавних радова међубалканског карактера. 3) Продужење путева у циљу успоставе аутомобилске везе између балканских престоница. Д) 1) Статут међубалканског института за историска истраживања. 2) Израда принципа за приручник о историји цивилизације балканских земаља. 3) Превод литерарних дела; превод и извођење позоришних балканских дела. 4) Балкански филмови. 5) Сарадња балканских радио - станица. На овогодишњој конференцији у нашој делегацији биће две жене, и то г-ђа Милица Топаловић и г-ђа др. Анка Гођевац. Међу поднетим рефератима, о питањима која су стављена на дневни ред, три реферата су израдиле жене и то г-ђа др. Анка Гођевац је дала реферат: „Жена пред законима у Југославији“; г-ђа Вера Кићевац: „Стање законодавства односно трговине женама у Југославији“; г-ђа Милена Атанацковић дала је реферат: „Деца и омладина пред законима у Југославији“. М. А.

ЗАР ЈЕ ЖЕНА „AGENT PROVOCATEUR" ПРОСТИТУЦИЈЕ?

Да реглементација проституције није у стању да очува људско друштво од венеричних болести, да она значи срамоту за достојанство мушкарца и жене, у то нема сумње; али тако исто нема сумње да аболиција не значи, нити отстрањује венеричне болести проблем, кога се овде нећемо дотаћи нити кидање, шта више рестрингирање тајне проституције. У Прагу н. пр било је пре аболиције записано 700 проститутки; 1926 било је под сумњом ухапшено 8.000. Велики број, и ако се узме да је град нарастао. Ако тражимо средства за успешно сузбијање овога друштвенога зла, потребно је да се проблем обухвати много дубље. Да неко са Марса или са које друге планете прочита мере, које жене препоручују за одстрањење проституције, мислио би да је мушкарац неко па-

сивно, наиме неиницијативно биће, нула те да је доста одстранити узроке, које гоне жену на проституцију, па да ње нестане. Међутим, ситуација је сасвим друга; мушкарац је нада све активан, у сексуалној сфери агресиван, он је у поседу 90% социјалне и финансиске моћи, по чијој наредби се крећу скоро сви велики и мали точкови друштвенога уређења. Ако он, дакле, хоће проституцију, ње ће бити, поставили ми за сваку жену инспектора јавнога морала, који ће јој узастопце давати наредбе и савете. Зацело је социјално-економска несамосталност женина, њена зависност од мушкараца један од значајних узрока проституције, и стога је потребно да се жена еманципује од целе досадашње идеологије, која базира на назору, да њена права „домена“, „садржај живота“,

144

ŽENSKI POKRET

OKTOBAR, 1932: