Ženski pokret

Interesantno bi bilo izneti bilans ženskog akademskog obrazovanja u celoj našoj zemlji od početka pa do danas; osmotriti kako njihov godišnji porast na univerzitetima tako i uspeh. Prilikom nedavnih redukcija u prosvetnom resoru mnogo se spominjale sposobnost i kvalifikacija. Vodimo li mi dovoljno računa o tome? I šta nam je merilo? Ocene u diplomama mnogih današnjih nesposobnih studentkinja jednake su ocenama onih prvih najsposobnijih ženskih pionira. Pa i najbolje ocene receptivnog znanja nisu uvek i ocene intelektualne sposobnosti. Pogotovo za srednju školu ne. Baš najnovija istraživanja pokazuju da se vrlo često najodličniji đaci srednje škole nisu u životu pokazali i kao najbolji radenici. Mnogi je odviše energije uložio u ono »odlično«, pa mu za docniji samostalan rad nije gotovo ništa preostalo. Stoga bi nastavnička sekcije U. U. O. Ž. imale pune ruke posla vodeći evidenciju o svakom budućem intelektualcu i to

ne samo na osnovi ocena u maturskom svedočanstvu nego i na osnovi svih onih napomena o pojedinom đaku, što treba da ih imaju. Svaka sekcija u udruženju treba da ima svoj delokrug rada, a svaki pojedini član bilo koje sekcije, da se može koristiti tim radom u vlastitom interesu, u interesu izgrađivanja nacionalne kulture i u interesu internacionalne kooperacije pri izgrađivanju jedne velike, sveopšte kulture čovečanstva. I kad je pitanje kvalifikovanih i nekvalifikovanih, U. U. O. Ž. mora zaštićivati interese svojih savesnih članica, ne samo zbog toga što su one dugogodišnjim školovanjem postigle svoju kvalifikaciju, nego zato što se na osnovi tog njihovog školovanja očekuju od njih i veći rezultati, pogotovo ako su već pokazale uspeh u radu. Rad je dužnost, a ne privilegij a područje rada je ogromno. Beograd

pros. Julija Bošković

III БАЛКАНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА

Од 22 до 28 т. м. одржаће се у Букурешту III Балканска конференција. Женски покрет, који је од почетка своје активности радио на зближавању феминисткиња балканских земаља, са највећим интересовањем је пратио и сарађивао у организовању и раду наше националне групе за Балканску конференцију. У нашем листу смо већ писали о раду на досадашњим конференцијама и о целоме развитку ове акције. Ипак је корисно да пред састанак овогодишње конференције напоменемо само то, да је прва конференција одржана у Атини 1930 године имала за задатак да доведе у додир оне групе људи наших балканских земаља, који су уверени да је једино решење нашег солидног животног развитка у томе, да балкански народи почну једном зрело и сами да консолидују своје међусобне односе, без икаквог посредништва страних сила, без удела ванбалканских народа. На тој првој конференцији јасно је изражена воља балканских народа, да је решавање судбине њихових земаља искључиво право тих народа, да су они довољно зрели да се ослободе туторства сваке ванбалканске силе. Историја, као и најновији догађаји садашњице, јасно нам говоре, да без нашег заједничког споразума, који мора бити основан на међусобном разумевању и попуштању, не можемо загарантовати миран и снажан развитак наших балканских земаља. На другој конференцији, која је одржана у Цариграду, већ се детаљније приступило изради програма рада ове организације. Ту су

се осетила углавном два гледишта: док једни мисле, да је потребно да се у самоме почетку наше међусобне тешње сарадње, одмах приступи решавању и оних најтежих проблема, који сачињавају главни узрок наших политичких размимоилажења дотле други сматрају, да је у првој етапи нашега рада потребно да приступимо прво решавању свих других, социјалних, економских и осталих проблема, који нас морају зближити и ојачати међусобни додир, и од чијег решења зависи у многоме развитак будућег живота наших народа, па тек постепено долазити на решавање политичких питања, која нас раздвајају. Јачи међусобни контакт, ближе упознавање, неоспорно да мора боље расветлети и осигурати објективније решење свих спорних питања. Ова два гледишта остала су на последњој конференцији јасно подвојена, па чак у току године, како се није нашла могућност за какво ближе споразумевање у том правцу, изгледало је у једном моменту, да овогодишња конференција неће бити потпуна. Наиме, Бугари су наговештавали свој изостанак. Но у последњем моменту, и они су најавили долазак, јер вероватно да су међу њима преовладали објективнији духови, који јасно осећају да би била и сувише тешка одговорност оних, који би већ у почетку развитка овога озбиљног покрета за зближење балканских народа, стављали сметње нормалном развитку те акције. Ми имамо много наде, да ће се на овогодишњој конференцији постићи споразум и

OKTOBAR, 1932

ZENSKI POKRET

143