Ženski pokret

Prva dva pitanja su izazvala veoma lepu i interesantnu diskusiju, i dok su u pogledu prvoga pitanja sva gledišta bila podjednaka, svi su uvideli korisnost osnivanja predložene sekcije u Savezu, dotle su u pogledu drugoga predloga mišljenja bila podeljena. No kako ovo nije bio forum za donošenje odluke, već samo da pretresa izvesna interesantna pitanja u vezi sa radom društava, kako bi se dali predlozi za raspravljanje o tim tipanjima u Savezu, to ćemo ria širim sastancima Saveza imati prilike da vidimo kakva će se odluka po njima doneti. Posle ovoga radnoga sastanka, g-đa dr. Milica Bogdanović, iz Zagreba, održala je u velikoj sali Kola srpskih sestara javno predavanje o reformi karitativnog rada. Predavanje je bilo vrlo dobro posećeno i od naročitog interesa za savezna društva. Rad plenarne sednice uprave Saveza Glavna tačka dnevnoga reda je bila: pretres projekta za pravila Saveza. Diskusija je bila vrlo interesantna i živa, prostudirani su svi predlozi sa mnogo pažnje i razumevanja, i saglasnost se postizavala brzo u glavnim idejama. Projekat, koji će uprava Saveza podneti narednoj skupštini, u glavnom predviđa sledeću organizaciju: sedište Saveza je u prestonici; uprava se sastoji iz izvršnog odbora, kome je sedište u Beogradu, i još po dva člana iz svake banovine. Članovi izvršnog odbora biraju se na skupštini Saveza, a banovinske pretstavnice biraju društva dotične banovine, a potvrđuje ih skupština Saveza; u banovinama se organizuju sekcije Saveza, na čelu kojih stoje ta dva člana uprave Saveza sedište rada sekcija je u sedištu banovine. Radi bolje i lakše organizacije, predviđeno je da se unesu neke korekcije, o pripadnosti društava izvesnih mesta direktno pod glavnom upravom, u mesto da sačinjavaju deo banovinske sekcije, i to poglavito onih mesta, u kojima društva nemaju organske veze sa društvima u centru banovine (n. pr. Kragujevac, Valjevo, Dubrovnik, i tome slično). Ovo su glavne promene prema dosadašnjim pravilima, a pored toga unete su još neke novine od manjega značaja. Pored pravila, raspravljalo se još o ponekim aktuelnim pitanjima. Pitanje položaja razvedene žene, koje je od velike važnosti za porodicu, takođe je bilo na dnevnom redu, zbog njegove važnosti. Donosimo ga u posebnom članku. Utvrđene su neke tačke za narednu skupštinu Saveza, koja će se prema donetoj odluci održati 30 aprila 1933 godine u Novom Sadu. Ceo rad Uprave je protekao u najlepšoj harmoniji, radilo se veoma intenzivno, i postignut je uspeh, koji će sigurno imati odjeka u radu saveznih društava.

23 oktobra Nj. V. Kraljica primila je celu upravu Saveza, sa gostima iz unutrašnjosti, i sa interesovanjem saslušala rezultate rada uprave Saveza, raspitujući se o radu i uspehu saveznih društava.

ПРВИ КОРАК

Предавање г-ђе Каснар-Караџић у Софији

Први званичан долазак бугарских жена у нашу земљу био је у мају прошле године, приликом Интернационалне конференције за мир у Београду. Тада је одржан састанак жена балканских народа, и на томе састанку дошле смо до споразума да се приступи размени предавача. Удружење универзитетски образованих жена је још прошле године ступило у томе циљу ближем споразумевању, ради организовања програма; сви су договори били свршени, али како због неких незнатних тешкоћа у прошлој години није могла бити извршена размена предавача, то је учињено октобра ове године. Г-ђа Каснар-Караџић, управна чланица Универзитетски образованих жена, примила је задатак да у Софији одржи предавање. Но да би ова акција била што шира, и Лига жена за мир и слободу у Београду је замолила г-ђу Каснар-Караџић да одржи такође у име Лиге друго предавање, а нарочито и једно за омладину. Замољен од стране ових организација, Југословенски женски савез је такође прихватио ову акцију својих друштава, морално и материјално је помогао одлазак прве претставнице наших женских организација у Софију, да би било све што боље организовано и да добије прави свој значај, тј. да први званичан одлазак наше жене буде заиста израз тежњи свих наших организованих жена за што јачим зближењем са бугарским женама. Бугарски женски савез, заједно са Лигом жена за мир и слободу и Универзитетски образованим женама организовао је предавање г-ђе Каснар-Караџић у Софији; теме су биле: Рад југословенског удружења универзитетски образованих жена; Југословенска идеја у књижевности; Акција југословенске секције Лиге жена за мир и слободу. За 21 октобар било је заказано прво предавање. Предавању је претседавала претседница Бугарске лиге жена за мир и слободу, г-ђа Каравелова. Она је претставила г-ђу Каснар-Караџић. Сала је била пуна публике оба пола, а у дну је стојала већа група омладине, мушке и женске. Чим је дата реч г-ђи Каснар-Караџић, после прве поздравне реченице изговорене на српском језику, дигла се паклена ларма,

НОВЕМБАР, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

159