Ženski pokret

О РАДУ III БАЛКАНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ У БУКУРЕШТУ

КРАЈ

Комисија за социјална и хигијенска питања. Питање законске заштите жене и детета појавило се пред овом комисијом у следећем облику. Скуп закона у вези са законском заштитом детета обухваћен је у такозваној »Charte de l’Entant« или српски речено у „Уставу о заштити детета“. Та Магна Карта дечијег заштитног законодавства примљена је од Комитета Друштва народа за заштиту деце, те је према томе примљена и од свију држава чланица Друштва народа. Да би се пак њено спровођење у дело што јаче потпомогло, Комисија за социјална питања изгласала је прво: да се установи један званичан отсек за питања у вези са заштитом детета; друго: у оним земљама где тај отсек већ постоји, има се извршити реорганизација истога у смислу једне хомогене активности, која ће осигурати детету ефикасну, на научној бази постављену заштиту (онакву као што је предвиђена у »Charte de l’Entant«). Сем овога, имајући увек у виду велики државни и социјални проблем мортали-. тета деце, ова је комисија изразила жељу, да се у циљу што боље припреме жене за материнске дужности, уведе у школски програм балканских земаља обавезна настава о свим питањима дечије неге и хигијене, а тамо где је то могуће, да се уведе једна врста обавезног социјалног стажа у исту сврху. У вези са питањем жене пред грађанским законом, донета је следећа резолуција: принцип једнакости жене и човека пред законом, како у брачном праву, тако и у праву наслеђа, природна је последица свих одговорности пред које је жена стављена у модерном друштву као члан породице и државе. У стадијуму на коме се данас налази наше друштво, једна од капиталних нелогичности јесте, до велике мере сужена правна пословна способност удате жене. Стога, сматрајући да данас не може бити добро организоване породице, ако у њој нема једнакости за мужа и жену, како у погледу права тако и у погледу дужности, Комисија за социјалну политику истиче жељу, да балканске државе на основу заједничког споразума, прихвате правну једнакост супружника, као у брачном тако и у наследном праву. Трећи важан проблем који је био на дневном реду Комисије, јесте трговина женама и децом. У вези са тим решено је следеће: увођење женске полиције, заштита младе девојке и морално васпитање младих људи.

Сем ових питања која директно тангирају само жену и дете, пред комисијом је био и пројекат Конвенције о персоналном статуту држављана балканских држава. Пројект ове Конференције, која има за циљ да осигура слободу циркулације, слободу економске активности и етаблирања балканских држављана (по принципу једнакости са сопственим држављанима), примљен је после дуге дискусије уз извесне амандмане. Питање пак оснивања једног Балканског биро-а за рад одложено је за идућу Балканску конференцију, јер су недостајали овог пута подаци социјалног законодавства балканских земаља, као и мишљења послодаваца и раденика. Већ на другој Балканској конференцији прихваћена је идеја оснивања Балканског биро-а за санитетске информације. У жељи да прошири тај већ прихваћени предлог, донет је овога пута предлог о оснивању Медицинске балканске уније, чији би циљ био да олакша развој пријатељских односа између лекара балканских земаља и да на тај начин допринесе развоју општег осећаја солидарности међу балканским народима. Те везе би се имале фаворизирати путем измена предавача, ђака и публикација, сазивања конгреса и олакшања научних истраживања. Прелазимо сад на једно од најширих, најблагодарнијих поља активности после домена Интелектуалне сарадње, на поље економске сарадње међу балканским народима. Ево шта је био резултат рада у Комисији за економску сарадњу: Комисија је прво фиксирала основне принципе за Конвенцију о делимичној царинској унији и економској балканској сарадњи. Даље је истакла жеље да владе балканских држава које немају још трговинске уговоре са осталим балканским државама, што пре исте закључе. Даље, Комисија је истакла потребу прикупљања документације за мултилатералан трговачки уговор између балканских држава, који би имао бити закључен на бази преференцијалне интербалканске тарифе, и на бази конкретне трговачке политике, која би имала штитити балканске производе на ванбалканским тржиштима. Комисија ставља Савету у задатак испитивање свега горњег, као и прикупљање података преко Интербалканске индустриске коморе, које су сметње

172

ŽENSKI POKRET

DECEMBAR, 1932