Ženski pokret

заштите". Реферате су одржали професор Hamburger из Беча и то о „Хередитету, природној отпорности и имунитету у току дечије туберколозе." Професор Oppitz из Mainza говорио je о значају дечје заштите за отворену туберкулозу дечијег доба, Dr. Langer из Берлина о томе како дуго се мора лечити дете, које болује од туберкулозе плућних жљезда. Професор Duken говорио je о томе, да ли је потребно болесну децу послати на климатско лечење. Сви реферати указали су нам главни задатак дечје заштите у борби противу туберкулозе, да она благовремено заштити децу, која су угрожена овом ужасном болешћу и да болесној деци омогућава лечење у одговарајућим клиникама и лечилиштима. Живо интересовање великог броја присутних лекара, дуготрајне дискусије показале су само изнова колико је сложена и тешко остварљива истинска и успешна борба против туберкулозе дечијег доба. После пријатељског растанка отпутовали су опет учесници конгреса у своје земље, обогаћени новим потстреком за рад и научна истраживања, и многи ће идуће године поново да износе своје тезе и сазнања како би у непрестаном раду што боље служили усавршавању науке а за добро човечанства. Београд Д-р Марија Вајс-Гајић референт О. Централног уреда за заштиту матера, деце и младежи

Марија Вајс-Гајић

ŽENSKI POKRET NA FRANCUSKOM SJEVERU

Lille, 8 decembra 1932 Francuska je, kako je to i kod nas poznato, najvažnija od onih rijetkih država gdje civilna i politička prava žena nisu izjednačena s pravima muškaraca. U francuskoj i inostranoj štampi mnogo se naklapa o razlozima zbog kojih je francuski senat već sedam puta od godine 1925 odbio zakon o ženskom izbornom pravu — a da je taj zakon ipak bio odglasan u Narodnoj skupštini. Štampa, naročito feministička, uvijek je bila spremna da vjeruje u natražnjaštvo senata, i da ga obasiplje pogrdama, za koje ćemo vidjeti da su često puta bile prejake i neosnovane. Govorilo se mnogo i o nerazumjevanju senata za savremeni duh. Nesumnjivo je da u tome ima nešto istine, ali pravi razlog valja tražiti dublje. Onaj, ko prati iz bližega razvitak kampanje između francuskih femi-

nistkinja i senata, začudiće se zbog motiva koji su konstantnom zaprekom da taj zakon prodre. Ko zapravo u senatu odbija sve napore sufražetkinje? Nije to začudo pomalo natrašnjačka desničarska manjina, nego upravo večina ljevice, radikalni socijalisti dakle najnaprednija grupa. Ova činjenica, iako istinita, izgleda na prvi pogled apsurdnom, no ako izbliže pratimo borbu u senatu, postaje ona shvatljivom i najborbenijim feministkinjama. Čitavo naime nepovjerenje francuskih ljevičarskih senatora uzrokovano je strahom od klerikalnog utjecaja žena. Istina je da su žene i danas mnogo odanije i tjesnije vezane s crkvom od muškaraca, a i to da najveće francuske feminističke organizacije pa i sama U T. S. F. imadu manje ili više katoličku orijentaciju, a neke druge kao »Fédération nationale des femmes« i »Jeunesse patriote,« pod direktnim su uplivom i vođstvom klera. Valja nadodati da takove desničarske klerikalne organizacije raspolažu i obilnim materijalnim sredstvima; to će i biti jedan od važnih uzroka njihove razgranjene djelatnosti i snage. Članice setih organizacija rekrutiraju iz najimućnije buržoazije, a naročito na području departementa Nord podupirane su te organizacije od najviđenijih porodica velike industrije. Nije dakle nikakovo čudo da desničarski senatori - na čelu s markizima i generalima, žele ženska politička prava, nadajući se s pravom donekle da će ženski elementi ojačati njihove redove. Francuske feministkinje, naročito one ljevičarske orijentacije, uvidjevši da će samo izrazita laička grupacija razuvjeriti senatore, grupiraju se sve više u socijalističkim redovima, i kako se čini po dosadanjim rezultatima, steći će one prije ili kasnije povjerenje naprednih elemenata, a s njime i pobjedu. Tako je rezonirala i jaka grupa feministkinja francuskog sjevera pod vođstvom bivše pretsjednice lilske sekcije U. F. S. F. Mine A. Waringhien i ocijepila se s velikom većinom članica da osnuje Ligue Feministe de la Region du Nord (L. F. R. N.). To je bio svakako vrlo smion korak, jer je to i opet jedna nova ženska organizacija u već prevelikom broju starih. Opasno je to i zbog toga, što rasparčavanje sila ženskog pokreta smanjuje njegovu unutarnju snagu, i škodi ugledu pokreta baš u očima onih o kojima ovisi ostvarenje njegovih najbitnijih ciljeva. Međutim L. F. R. N., znajući sve dobre i zle strane te rascjepljenosti, ide i dalje započetim putem. Prvi korak feminističkog pokreta u departementu Nord — koji je iza Seine et Oise najbogatiji i najpučeniji u Francuskoj bio je odlučna ljevičarska orijentacija i prekid sa svakim stranačkim neutralitetom. Ljevičarska orijentacija biće

DECEMBAR, 1932

ŽENSKI POKRET

177