Ženski pokret

Akademski studij žena i brak

Pre kratkog vremena objavila j e Amerikanka K. Bemont Davis rezultate, ankete koju je sprovela medju akademsko obrazovanim ženama. Pitanje koje im je postavila, glasilo je: Zašto se nisu udale. Samo 22% upitanih je odgovorilo da se nisu udale radi toga, što bi im smetao brak pri pozivu. Otvorenu mržnju prema bračnom životu navelo je samo 1.6% žena kao razlog,, a 0.7 % žena je navelo kao razlog protivu bračnih veza ,»želju za potpunu slobodu«. Jedno pitanje je glasilo: da li im je žao, što se nisu udale. Na to pitanje su skoro sve žene odgovorile veoma iskreno i 70% ih je odgovorilo da im je žao, 18% ih je odgovorilo sa odlučnim »ne«, a ostatak sa »možda«. Dalje je anketa pokazala još ovaj važan fakt: većina od upitanih smatra brak kao najprirodniji smisao života, samo kažu da im jo bilo veoma teško da pronadju pravoga druga za život, i što su neke od njih umele da razviju sveju individualnost, toliko teže im je bio izbor bračnoga druga. Američko Udruženje akademsko obrazovanih žena je takodje provelo anketu među studentkinjiama koje su se već udale, pitajući ih za razlog, zašto uprkos udaje zadržavaju svoj poziv. 60% upitanih studentkinja je navelo kao razlog ekonomske razloge, »da pomognu mužu«. Ova anketa zaključuje na osnovu dobivenih podataka ovako: »Želja da oduzmu mužu

deo tereta za izdržavanje porodice na jednom višem nivou, bila je u prvome redu merodavna za to da one zadrže poziv i u braku«: Lilian Gilbreth, po struci inženjer, važi u Americi kao odličan stručnjak za organizovanje velikih fabričkih preduzeća. Ona se udala takođe za inženjera njene struke iz želje da mu pomogne u poslu. U ovoj poslovnoj zajednici se pokazalo da je Lilian mnogo jača na poslu nego što je on a ona je majka 11 dece! U članku »Slabiji pol« kojeg j e napisala poznata esejistka Antonina Vallentin, pravi ona o ovoj Amerikanki: »Jedanaestcro dece - to bi ranije bilo dovoljno da ispuni život žene do krajnjih granica. A i poziv inženjera, ako treba da je uspešan, može ispuniti život. Ali te žene sadašnjice, te sasvim neverovatne žene, mogu izvršiti oboje, jer njihova težnja po sintezi je najjača karakteristika savremenog ženstva«. Ilse Reicke, Nemica, pravila je sličnu anketu i došla do zaključka da akademski studij apsolutno ne sprečava ženu da traži bračne veze. Ona kaže da izmedju 50 do 60 akademsko obrazovanih žena koje su udate nije ni jedan brak razveden, a medjutim u isto doba se razvelo u njenom poznanstvu 12 žena bez akademskog obrazovanja. U anketi je konstatovala da ima 13 udatih studentkinja 33 deteta...

FELJTON

SVEKRVA

Ne znam da li je ko ikada pisao u prilog svekrvama, ili pokušao da objektivno ili sa simpatijom analizira njena čuvstva; uvjek je samo svekrva ili punica predmet rugla i cilj dobrih i loših viceva. „Nesimpatična figura”, „zagrižljivo stvorenje” koje nikad nikome ne ugađa, ne voli nikoga, zagorčava život svakome. Pa ipak je svaka svekrva bila i jest majka. Nježna i požrtvovna majka, koju djeca prije vjenčanja mnogo puta čak i obožavaju. Je li dakle moguće da ona ista majka najednom postane zmaj«? Nepobitna je činjenica da obično nastanu otvorene ili prikrivene razmirice među svekrvom i nevjestom, rijeđe zetom i tastom; možda je razlog taj što muškarci manje čuvstvuju, hladnije prosuđuju pojedine sporne slučajeve, pa prelaze preko nesuglasica, smatrajući ih za „ženske

trice”. Mnogi tumače čuvstvo svekrve prema njevesti nazovimo ga nepovjerenje - kao ljubomoru, egoizam, zavist starije žene prema mladosti. Dozvoljavam da bi moglo kadkad sve ovo biti razlog, ali ipak samo rijetko. Pokušaću da opišem što vjernije sva svoja osjećanja kad bijah pred vjenčanjem, pa mlada žena i sada, kad ću možda za koju godinu da postanem svekrva. Mnogo sam štovala svekrvu kao majku moga vjerenika i muža, koja je teškem mukom odgojila tog sina. Kada je on počeo privređivat i mogao njoj biti oslon u svakom pogledu, eto ona ga mora ustupiti djevojci kojoj ne zna ćud i karakter, koja će mu možda pružiti sreću, a možda unesrećiti ga za cijeli život. Stoga sam se trudila da joj ukažem svaku pažnju, da joj ne budem teška, da me smatra što više kao jaču vezu između nje i sina, što mi je i uspjelo. No, sada kada sama stojim pred time da postanem svekrva, ja osećam strah, i ako mogu mirne savjesti tvrditi da sam se trudila da odgojim svoju

30

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ФЕБРУАР, 193Š