Ženski pokret

U januaru o. g. u listu Mouvement feministe, koji izlazi u Ženevi, izašao je apel feminističkim udruženjima, da se za Internacionalni institut za vaspitnu kinematografiju u Rimu povede anketa: »Mišljenje majka o uticaju filma na omladinu«. Ženski pokret ceneći važnost ovakove ankete sazvao je majke i pretstavnike svih škola na konferenciju, na kojoj je g-đa Korać govorila o filmu kao posebnoj umjetnosti sa velikim značajem naročito u budućnosti, a potom upoznala prisutne sa anketom. Posle diskusije zaključeno je sledeće: 1. Da se zamoli filmsko preduzeće »Kinema« d. d., da jedno od sarajevskih kina odredi za popodnevne jevtine pretstave za omladinu, te da u tim kinima daje filmove cenzurirane od jednog žiria sastavljenog od pretstavnika Ženskog pokreta i nastavnika škola. Odbor Ženskog pokreta bio je već pozvan da prisustvuje prikazivanju jednog filma, te su prisutni izjavili da se ne može da daje za omladinu. 2. Da na osnovi posmatranja jedne serije filmova davanih za omladinu, a koji ne odgovaraju svrsi, poradi i kod centrale za cenzuru filmova u Beogradu, da ta cenzura bude zaista rukovođena po pedagoškim (moralnim i socijalnim) i higijenskim principima. 3. Da se zamole redakcije svih sarajevskih listova da otštampaju upitnik Internacionalnog instituta za vaspitnu kinematografiju, sa apelom, da što veći broj majka na ta pitanja odgovori Ženskom pokretu. 4. Da se zamoli prosvetno odelenje za dozvolu da profesori razdele školskoj omladini upitnike i preporuče da majke na njih odgovore. Nadamo se da će nam ova akcija uspeti, te apeliramo na sve prisutne majke da odgovore na upitnike kao i da druge majke zainteresuju za anketu. Za sledeću radnu godinu spremljen je ciklus predavanja »o zadrugarstvu«, te će prvo predavanje o zadrugarstvu uopće i razvoju zadrugarstva održati prof. Š. Bubić već narednih dana. Na predlog odbornice g-đe Gajić sastajale su se članice na mobama, na kojima su izrađivale higijenske opreme za dojenčad. Delile su ih same odbornice prilikom poseta pojedinih sokolskih četa, mladim majkama na selu, sa ciljem da se pouče u pravilnom njegovanju djeteta. Na mobama su vođeni razgovori koji su imali svrhu, da se razbiju zablude mnogih naših žena o feminizmu. Istu svrhu imao je i sastanak članica i nečlanica u domu odbornice g-đe Damić, na kome je dr. Živanović govorila o utjecaju Malvide Meisenburg na pacifizam Romain Rolanda. Intervenisano je kod Mesne zaštite dece da

se dvoje muslimanske dece, devojčica koja je prodavala cvjeće i dečak koji prodaje novine po noćnim lokalima zabavljajući jedan deo publike pevanjem uličnih pesama upute na rad. Devojčica je odmah uposlena u tkaonici ćilima, a dečko poslan u školu u Reljevo. Međutim su se oboje već nakon nekoliko dana ponovo pojavili u noćnim lokalima. Ne upuštamo se u raspravljanje čijom krivicom, ističemo samo i ovom prilikom veliku potrebu ženske policije, koja da je postojala spasla bi možda ovo dvoje djece od potpune moralne propasti. Na zahtjev mnogih članica da se ponovo traži pravo glasa za žene u samoupravama pisalo se svim Ženskim pokretima i tražilo da nam jave svoje mišljenje. Saglasili su se da se odmah pristupi traženju prava glasa pokreti u Skoplju i Varaždinu, dok su pokreti u Ljubljani i Beogradu odbili predlog sa motivacijom, da ne smatraju da je sada pogodno vreme da se ma šta preduzima u tom pogledu. Zagreb nije odgovorio. Ženski pokret poveo je akciju za osnivanje povereništava u provinciji, ali bez ikakvog uspjeha. Od trideset osoba, kojima su upućena vrlo dokumentovana obrazloženja o potrebi organizovanja Ženskog pokreta odgovorile su samo dve i to negativno. Ženski pokret je strogo osudio predlog Narodnog ženskog saveza iz Beograda da se iz fiskalnih razloga osnuju pri svim sportskim utakmicama kladionice, a takođe traženje monopola za igraće karte, jer te poslove smatra nedostojnima žene i sigurno je da bi žene od toga imale ogromnu moralnu štetu, pa ma kako veliki bio materijalni prihod koji bi taj posao donosio. O ovome pisala je u lokalnim novinama dr. Živanović, pa mislimo da smemo da tvrdimo da je sve javno mišljenje na našoj strani. Na molbu sarajevskog udruženja krojačica traženo je od Alijanske ženskih pokreta da se zauzme za ravnopravnost žena zanatlija u zanatskim komorama, a takođe i da interveniše kod Ministra trgovine i industrije da se izmeni § 263 tač. 1 i 2 part. 30 novog zakona o radnjama, koji pravi razliku između muških i ženskih krojača naročito što se tiče roka stručnog obrazovanja koje je kod ženskih šegrta mnogo kraći nego kod muških i time stvara od njih slabije kvalifikovane radnike. Kao pređašnjih tako je i ove godine o Sv. Savi Ženski pokret podelio dve nagrade od po 200 din. za najbolji rad učenica iz oblasti ženskog pitanja. U ženskoj gimnaziji nagrađen je rad Ružice Tabak: »Žena u narodnoj poeziji«, a

38

ŽENSKI POkRET

MART, 1933