Ženski pokret

Zašto se u javnosti nije nikad ustalo protiv toga, da žene radnice vrše teške fizičke poslove kao proste radnice na pr. služavke? Zašto ih u tom teškom, slabo plaćenom radu ne priječi njihov materinski poziv, a zašto da to priječi samo intelektualku, čiji je rad mnogo lakši od rada manuelne radnice? Zar udata žena ne privreduje u braku skupa sa svojim drugom, kao seljakinja u polju, kao žena trgovca u dućanu i kao obična radnica a sve zato, što on sam ne može da dovoljno zaradi za familiju pa zašto da to bude uskraćeno samo ženi intelektualki? Plaća nije nikakva milostinja, već nagrada za izvršeni rad. Zato država kao poslodavac ima da se stara za stručnu spremu stečenu kvalifikacijama i za vrijednost pojedinca, a ne za pitanje spola. Ako vrijeme diktuje prinašanje žrtava pojedinaca za dobro države kao zajednice i da se poduzmu istinske socijalne mjere, svi smo za to. Samo neka te uistinu socijalne mjere pogode u prvom redu one »prezaposlene tj. one koji imaju više uposlenja dok drugi nemaju nijedno. Neka pogode one koji sabiru rentu, tantijeme,

režu kupone, a da ni prstom ne maknu, a ne one koji rade. Pak kad ispravno socijalno postupajući dodemo do činovničkog kadera, neka se reduciraju nesposobni, nekvalifikovani za svoje mjesto i ekonomski imućniji bez razlike na spol i nadasve bez protekcije. Kad svega toga još nema, neka se ne započinje ovim asocijalnim mjerama, neka se od nas ne traže žrtve koje nisu opravdane. Kad se sprovedu istinske socijalne mjere postepeno od ekonomski najjačih pa kad dođe red na nas (ako dotle bude trebalo ići) mi ćemo skrušeno pognuti glavu i prinijeti obol naše žrtve za dobro naroda i države, za koji mi i dajemo našu snagu, kao kvalifikovane radnice i kao majke čija će djeca kad ustreba dati i žrtve za dobro zajednice. Ali kad smo od toga još vrlo daleko, mi protestujemo odlučno protiv uskračivanja ustavom zagarantovanog prava žene na rad i zaradu, pogotovo intelektualne žene radnice, jer je ona svojim radom nužni stup kulture i javnog života, i protiv asocijalnih, nesavremenih mjera njenog izbacivanja iz privrednog života.

Šta kažu naše žene?

Rezolucije. U prošlome broju, pod istim natpisom, objavili „smo dve rezolucije: prva je bila predložena od „Ženskoga pokreta" u Beogradu, a usvojena i od Jugoslovenskog ženskog saveza i Udruženja univerzitetski obrazovanih žena; druga je bila rezolucija „Ženskoga pokreta" iz Sarajeva. Danas donosimo i ostale rezolucije. Zagreb. Na konferenciji u Zagrebu je bila s nekim izmenama primljena rezolucija, koju smo objavili kao beogradsku rezoluciju. Izmene su sledeće: Među predlozima, koji su uneseni da se stvori mogućnost omladini da se zaposli u državnoj službi, izostavljene su u Zagrebu tačke 2 i 4. Kod tačke 1 dodato je na kraju: „i službenici koji su navršili zakonom propisane pune godine službovanja". A u tačci 3 izostavili su poslednju rečenicu. Split. Bez izmene primljena rezolucija beogradskog „Ženskog pokreta". Sarajevo. „Ženski pokret" iz Sarajeva nam javlja da je prikupljao potpise na beogradsku rezoluciju.

Ljubljana. Na zborovanju v Ljubljani je bila sprejeta sledeča rezolucija: 1. Oblasti naj z vsem vplivom preprečijo, da bi se protiustavno reševala brezposelnost na škode žen, zaposlenih v državnih, samoupravnih in privatnih službah (čl. 19. ustave). 2. Zabranijo naj se redukcije in sistemiziranje službenih mest po spolu. 3. Določi naj se maksimum dohodkov. 4. Odpravijo naj se vse sinekure in vsa plačana častna mesta. 5. Najodločneje naj se preneha vsa protekcija, ki danes posebno kvarni upliva na javno življenje. 6. Ukinejo naj se vsi specijalni honorarji za delo, ki se vrši med uradnimi urami. 7. Prepreči naj se, da ena oseba vrši več poslov in prejema večkratne plače, dočim drugi nimajo nobene zaposlitve. 8. Razbremene naj se prezaposlene osobe v uradih in v šolah. 9. Vzporedno z napredkom tehnike naj se skrajša delovni čas. Косовска Митровица. Поводом законског предлога новог финансиског закона да се у

28

ŽENSKI POKRET

MART 1934