Ženski pokret

ristiku nekog predela strofe se nejednakomerno lome, verzi i ritam odgovaraju njenom unutarnjem raspoloženju i pesma je često poetska proza; folklorističke pesme, divne slike iz bugarskih planina i sela slaže u toplom narodnom stilu. Takva je poezija Bagrjane, i svejedno da li je motiv osećaj majke, ljubav, ona sama, rodna zemlja ili bezdušan motor: uvek jeđinstvena, logična, iskrena i prisna. Ljubljana.

Paula Hočevar.

Bolgarska žena v poklicu in v strokovnih organizacijah

Kakor pri nas in skoro povsod drugje je tudi na Bolgarskem največ žen zaposlenih v pedagoškem poklicu. Po uradnih podatkih je bilo leta 1930/31 na osnovnih šolah 1286 zenskih učnih moči več kakor moških, na progimnazijah 28 več; na popolnih gimnazijah je število moških presegalo število žensk za 34, na nepopolnih gimnazijah je bilo zopet 23 žensk več; na učiteljskih šolah so bile tudi zenske v večini 23), v dečjih zabaviščih pa poučujejo samo učiteljice. Na vseh učnih zavodih je bilo 11.001 moških in 12.502 zenskih učnih moči. Bolgarsko osnovnošolsko učiteljstvo je včlanjeno v 3 organizacijah. v Bolgarskem učiteljskem sojuzu, v komunistični organizaciji in v nevtralnem društvu. Učiteljev J e organizianih nad polovico učiteljic pa manj kot polovica. Tudi po društvih ostalih vrst pedagogov je razmerje med organiziranimi moškimi in ženskami približno isto. Strokovne šole. Po uradnem poročilu je bilo 1. 1933/34 na strokovnih šolah (državnih, občinskih, društvenih, privatnih) 587 učiteljev in 256 učiteIjic,po poedinih strokovnih društvih pa ni vpisanega niti polovica učiteljstva. Zr davniki in zobozdravniki morajo biti po zakonu za narodno zdravje vs i organizirani. Med njimi je 15% zdravnic . V letu 1932/33 je bilo v zdravniškem društvu vpisanih 1966 zdravnikov i n 324 zdravnic; v zobozdravniškem društvu pa 408 moških in 292 žensk. V Sofiji je 124 zobozdravnic in toliko zobozdravnikov . Značilno je, da so zdravnice v svojem društvu jako pa sivne, do čim so zobozdravnice zelo delavne. Sofijske zobozdravnice ima jo v okrilju splošne zobozdravniške organizacije še svojo žensko skupino ki vodi po polno samos tojno poslovanje, Zato imajo tudi skupni organizaciji veliko vpliva: v sofijskem delu splošnega zobozdravniškega društva je vodstvo celo v ženskih rokah. Obrtnice in delavke. Njih število neprestano narašča, po strokovnih organizacijah pa jih je včlanjenih prav malo. Ljubljana

Paula Hočevar

Žena i duhovna stvaralačka snaga

O toj se temi već mnogo govorilo i diskutiralo. Mnogi ljudi - i muškarci i žene - misle da žene nemaju stvaralačkih, već samo reproduktivnih sposobnosti, jednako u umjetničkom kao i u intelektualnom radu. Umjerenije naravi ne niječu posvema stvaralačku snagu u žene, ali naglašavaju da su one u toku stoljeća igrale sasvim neznatnu ulogu. Hoću da navedem najjače agrumente onih koji niječu žensku stvaralačku snagu. Oni kažu: „Gdje imamo ženskog Goethea, ženskog Kanta, ženskog Beethovena ili ženskog Michelangela? A da ne govorimo o ženskim Darwinima, Galilejima, Bismarkima... “ Priznajem, takvih nema. Dalje govore: „Ali ako i apstrahiramo od korifeja stvaralačke genialnosti, pa ako usporedimo broj stvaralačkih talenata muškog i ženskog spola, koji su se u toku stoljeća istakli, kako li je vanredno malen broj ženskih imena među njima!"

I to priznajem. Stvaralačka i oblikovna snaga muškoga duha ostavila je mnoge i jake dokaze u listovima historije. Gotovo sve što danas postoji, djelo je muškaraca. Kad to ne bismo priznavale, bile bismo zaista kratkovidne. Muškarački duh oblikovao je vidljiv svijet sve do danas. On je upravljao narodima i vodio ratove, on je stvarao kulture i zakone. On je čak etici utisnuo muškarački pečat (dvostruki moral spolova !) i konačno je ženu pokušao tako preudesiti, da bi odgovarala njegovim željama i onoj slici koju je on sebi o njoj stvorio. Weininger je jednom rekao da muškarac vidi ženu onakvu kakvom ju on želi. Da on ljubi u njoj samo svoj vlastiti idealizam. Ja dakako ne verujem kao Weininger da je sve ono lijepo i dobro što muškarci u ženama ljube samo proizvod njihove muškaračke fantazije. Ja naprotiv vjerujem da su žene često bolje

80

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈУЛИ—АВГУСТ 1934