Ženski pokret

днакост, него што би се са приватно-правном једнакошћу постигла политичка једнакост полова. За доказ томе служи нам пример француске жене, која је у приватноправном погледу знатно изједначена, док је у политичком погледу остала обесправљена. Ни формално јавно-правна, ни политичка равноправност не вреде у суштини много без оне треће есенцијалне, економске и опште социјалне равноправности полова. Економски чиниоци људског друштва су база целокупне духовне, и. правне зграде данашње цивилизације, како се научно доказује, а ова је сама „Uberbau“ економског постамента. Г. др. Чулиновић је сваки одељак, сваки став и сваку своју мисао у расправи поткрепио читавим низом напомена, доказних чињеница тако да је правилно осветлио и расмотрио и општи проблем женског питања и равноправности полова кроз њихове историјске периоде и мене. У кратким, збијеним напоменама, он је у истини написао једну ретко документовану студију о женском питању из које се јасно види потпуна слика овог важног друштвеног питања, као и улога и назори појединих друштвених класа у гледању на жену и њена права. Тако он с правом констатује жалосну и парадоксалну чињеницу како је у највећем делу белетристичке књижевности свију народа жена уздизана на сам пједестал светости и недостиживости, најлепше су песме спеване у њену част, а у исто време та узвишена особа лишена је била свију основних права човека и грађанина. „Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?" (Соломон, Песма над песмама). Беатриса је отворила генијалном Дантеу нове видике и пут у вечност, а Толстојева Каћуша Маслова прави је анђео доброте и праштања. Слично је стање било у погледу положаја и права жене у разним религијама. Култ жене постојао је и много пре хришћанства, али је у хришћанству добио не само своју потпуност и висину, већ и чудну парадоксалност." Јер док je с једне стране жена узвишена на највиши степен моралне вредности до самог божанства (култ мајке Божје), дотле на другој страни бачена је у кал до узрочнице сваке несреће и свега зла, (грех прамајке Еве). „Тридентински концил удара анатемом против онога, који тврди да је боље у браку, неголи ван њега“. Инквизација је палила и проклињала жену, јер је сматрала да је она била разблудна кћи Луцифера и заводиља на зло и несрећу.

„Кроз цео средњи век провејава за жене страх и трепех за њихова најосновнија права, само зато што су биле жене. Често је достајао само један злогуки сан каквог болесног фанатика, па да се на ломачу попне и најневинија жена. Само за време великог инквизитора Томе Деторквемада прогутао је пламен у Шпаније неколико хиљада жена осумњачених за вештице“. Средњевековни прогон жена захватио је скоро цео свет, али нама ипак служи на част, што се код нас није толико одомаћио и постао као нека врста народне славе. „Autodafé" и слични случајеви били су код нас спорадични, за које се наш народ на срећу, никад није много загрејавао. У одељку „положај жене у нашем праву уопште" приказане су главне карактеристике старог и садашњег нашег законодавства, његове бројне неповољне и ретке садашње повољне одредбе женине правне заштите и правилног третирања. „У нашем данашњем закону положај жене је доста ублажен, али уза све то ипак не одговара ни приближно схватању жене и њене природе, ни важности у друштву. Велики је број страних законодавстава, који и дан-данас стоје на становишту женине неспособности да сама отправља своје послове, наређујући да узима мушкарца за заступника. Beћ Code civile наређивао je у чл. 1124 да тражи од мужа такав пристанак и то не само за склапање правних послова, чак и за примање поклона, прихвата и наследства, него и за то да сме бити странка пред судом, било као тужитељ, било као тужена. (Требало је доста дуго и у самој Француској да се ова начелна пословна неспособност жене донекле исправи). Из Code civile прешло je ово ограничење женине пословне неспособности у сва романска законодавства, па и у наш србијански и црногорски". „Ретка су међутим законодавства, која су признала више или мање равноправност жене са мушкарцем. Жена је потпуно изједначена са мушкарцем нпр. у законодавству Совјетске Русије и Североамеричких Удружених Држава. Доста је повољно регулисан женин правни положај у свима скандинавским државама". „Сва наша законодавства сматрају жену као подређено биће, које не може имати једнаку правну способност као мушкарац. Ради тога је нормирано да у многим правним пословима жена мора имати заступника.”

16

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1935