Ženski pokret

Sala se puni. Puls raste. Pred nama titani razotkrivaju dušu. Slušajući Elly Ney postaje nam skoro sporedno, čija dela ona zapravo interpretira, to već nisu dela bogodanog majstora, to je jaki, puni titanski krik celog patničkog čovečanstva. Ekspresija bogate, duboke duše. Radost i bol, mir i nemir, veličina i snaga, očaj i nada, sve je bilo tu, bilo koju stvar izvodila. Ništa joj nije bilo daleko, ništa tudje. Od najnežnijih, najsuptilnijih tonova, prelazila je u najsnažniju dinamiku. Bezbroj struna je zaječalo na klaviru i

slivalo se u jedno: u nešto ogromno, veliko, večito. I svi koji su slušali, osećali su jedno te isto: sasvim je svejedno da li udje genijalni duh u telo muškarca ili žene. On je u telu čovečjem, a to je stvoreno po obličju i spodobiju božjem. Ali da on svagda i dodje do potpune svoje emanacije, ne treba mu ničim sapinjaii krila. A izgleda da samo oni najhrabriji mogu da lete i donose ljudima božansku vatru. Elly Ney je medju njima. Beograd.

J. B.

KNJIŽEVNOST

Žena v današnji družbi

Krajem lanjske godine izdao je mesečni časopis „Žena in dom“ u Ljubljani knjigu „Žena v današnji družbi‟ koju je napisala poznata slovenačka feministkinja Angela Vode. Njeno delo je kod nas prvi pokušaj prikaza ženinog položaja u prošlosti i sadašnjosti i to sa gledišta istorijskog materijalizma. Prikaz je podeljen na tri dela. Prvi, kraći deo „Ženin put do danas“, (str. 6 do 29) daje pregled ženine uloge u društvu i porodici od prvog početka kulturnog života do svetskoga rata. Drugi, opširniji i detaljniji deo, „Ženin današnji položaj” (str. 30 do 87), prikazuje sudbinu žene od svetskog rata do danas, njene uspehe i neuspehe u borbi za ravnopravnost sa muškarcem. Treći deo „Napred ili natrag?” (str. 37 do 91) kratkim rezimiranjem opšteg političkog i privrednog stanja današnjice i pozivom ženi da promisli o svome stanju, završuje delo. Težište rasprave Vodetove je u drugome delu, u kome anališe stanje žene u pozivima, intelektualnim i manuelnim, i dokazuje da su ekonomske sile naterale Ženu u borbu za egzistenciju kao i u borbu za ravnopravnost sa muškarcem na svima područjima života; dalje raspravlja o problemu „materinstvo i poziv‟ i u kratko iznosi razloge za traženje političkih prava. Opširno raspravlja o postanku i posledicama privredne krize ne samo s obzirom na Ženu u pozivu, nego i na porodični život, omladinu, političko ustrojstvo države i završuje taj deo izlaganjem o štetnosti fašističkih pokreta za žene, koje se ne zadovoljavaju pasivnom ulogom u životu. Pri izlaganju ženine borbe za ravnopravnost u pogledu rada i zarade, u pogledu

političkih njenih težnji autorka se pridržava poznatih principa koji važe danas za svaki moderni ženski pokret. Njena izlaganja su u tome delu stvarna i ubedljiva, i stoga je taj deo najuspeliji u celoj knjizi. Poglavlja o fašizmu bila bi mnogo ubedljivija da se autorka više udubila u sve komponente koje su dovele do fašističkih režima u Italiji i Nemačkoj. Pri čitanju tih poglavlja imala sam utisak da su izlaganja suviše jednostrana i subjektivna. Drugi deo knjige ima još taj nedostatak što su uzeti podaci za ženin udeo u raznim pozivima samo iz Slovenije kao što se obazire autorka u prikazivanju ženinog rada u organizacijama opet samo na Sloveniju. U okviru svih ostalih izlaganja koja se odnose na Ženu uopšte, izgleda prelaz na uzani sektor slovenačke žene i zatim odatle opet prelaz na opštu situaciju, sasvim neosnovan. Izlaganja u prvome delu „Ženin put do danas" nisu tako srećno nađene kao što su ona u drugome delu. Autorka je taj put suviše pojednostavila. Život čoveka u prakulturno doba i u doba primarne kulture tako je raznolik da ne dopušta generalnih zaključaka. To važi osobito za porodični život i za stanje, poznato pod imenom matrijarhat. Noviji rezultati istraživanja dali su drugojaču sliku kao što ju je iznela Vodetova. U poglavlju o uticaju hrišćanstva na ženin položaj je učinila autorka istu grešku kao što su je činili mnogi pre nje. Ona tvrdi o koncilu održanom godine 585 u Maconu da su „biskupi ozbiljno raspravljali" o tome da li ima žena neumrlu dušu ili je nema. Po aktima toga kongresa je dokazano da je to pitanje postavio

56

ŽENSKIPOKRET

MART-APRIL 1935