Ženski pokret

jedan jedini biskup, a da su svi ostali energično ustali protivu te teze i nisu hteli da raspravljaju o njoj. Psihološku i fiziološku stranu ženine ličnosti autorka nije obradila, što mi se čini velik nedostatak. Privredni razvitak nije jedini faktor koji je u toku vekova određivao ženin položaj, jer njen stav prema različitim prilikama u različitim privrednim sistemima zavisi u mnogome od cele njene duhovne konstitucije. U tome pogledu mogla bi autorka bez štete da otstupi malo od dogmatičkog istorijskog materijalizma. Za njeno delo bilo bi sigurno od velike koristi da je naročito poglavlje posvetila temi o tretiranju žene u našim zakonima. Time bi delo tek bilo celokupan prikaz žene u današnjem društvu. Da je izostavila opširno izlaganje o fašizmu, a unela poglavlje o ženi pred zakonima, njen prikaz imao bi veću vrednost za sve naše žene. Takođe bi bilo od koristi da je navela na

kraju knjige literaturu kojom se služila, jer bi tako čitaoci kojima je pitanje ženinog položaja u današnjem društvu još novo, dobili potstrek da se udube u problem. Prema svemu ovde izloženim smatram da naziv knjige „Žena u današnjem društvu" ne odgovara sadržini dela. Želela bih u interesu svih naših žena i njihovog probuđenja da autorka upotpuni ovaj prvi pokušaj i da napiše delo koje će po sadržini potpuno odgovarati sadašnjem nazivu knjige. Iako delo Vodetove ima nedostatke, ono je ipak za ogroman broj naših žena dobar i solidan putokaz. Njeno ubedljivo i koncizno izlaganje istorijskih činjenica može ženama da otvori oči za njihovo pravo stanje i može ih ubediti da žene samo sopstvenom borbom mogu postići sve ono što im pripada na osnovi principa ravnopravnosti oba pola. Beograd

Štebi Alojzija

RIJEČ OMLADINE

Jedna prepiska mesto uvoda

I. Zagreb, 15 maja 1935. Cijenjena gospođo! Budući da nam je omogućeno sarađivanje u listu Ženski pokret smatramo potrebnim da Vam izrazimo želje ženske omladine. Mi želimo da naše članke uvrstite u potpunosti i redosljedom koji mi označimo na poslednje stranice lista. U slučaju da se koji članak bilo iz kojeg razloga ne može štampati, molimo da nam ga pošaljete natrag. Znajući da je listu potrebna materijalna pomoć, smatramo nužnim da Vam javimo neke kritike naših članica. Članice se tuže na suhopranost lista i žele da list više tretira sve aktuelne probleme koji se tiču žene, a ne samo da donosi izveštaje o radu pokreta i članke o pojedinim feministkinjama. Nadajući se da ćete uvažiti naše želje, obećajemo da ćemo u tom slučaju povećati broj pretplatnika. S poštovanjem za Odbor Omladinske podružnice Ž. p. u Zagrebu Stipković Marija stud, filozofije Deželićeva 87/III

II. Odboru Omladinske podružnice Žen. pokreta u Zagrebu. Veoma sam se obradovala kada mi je јаviо Ženski pokret u Zagrebu da njegova omladinska sekcija želi da sarađuje u našem i, nadajmo se, od sada i Vašem listu. Još više sam se obradovala kada sam primila rukopise: jer ono, što je bitna oznaka omladine upornost, bezobzirna kritika, samopouzdauje, kategoričko traženje izbija iz članaka i propratnog pisma. Svaka generacija omladine živi u zanosnome verovanju da je baš ona otkrila sve probleme koji tište društvo; a ne samo da ih je otkrila, ona pronađe i odmah lek. Omladina bez interesovanja za društvene probleme, bez vatrene želje, ne da ih reši, nego da ih preseče, nije omladina. Preimućtvo omladine pred starijim generacijama je u tome, što ona ne vide prepreke koje mi često tako podnosimo u svome radu. I zato što ne vidi prepreke, ona je elastičnija u borbi, i zato što ne može biti objektivna u posmatranju svih manifestacija života, ona može mnogo lakše prodirati. Iz svih tih mojih pogleda na omladinu i njene zadatke, mirnom dušom primam Vašu kritiku našega lista. Ne mogu i ne smem od Vas da tražim, da

MART-APRIL 1935

ŽENSKI POKRET

57