Ženski pokret
III Radnice škola, slobodnih poziva, državnih nadleštava banaka, kancelarija itd.
Зорка Каснар-Караџић,
професор, Бeoгpaд
Жене, интелектуалне раденице, имају пуно разлога да прогестују противу хаотичног стања, против збрке појмова и противречности са којом се оперише сваког дана све јаче против жене, и преко ње против породице. У најкраћим и најоштријим цртама осветлићу тај хаос и те аномалије. Првих година после свршеног рата владе су низом закона признале јасну чињеницу створену општим развојем да је наша држава доспела до тог ступња цивилизације у коме жена постаје самостално биће, које само себи мора да крчи пут у живот и да својим интелектуалним способностим доприноси свој обол у изградњи ове земље. Закон о државним службеницима не прави разлике измеу мушких и женских службеника, ни у погледу напредовања ни у погледу награде. Уистини, жене су улазиле у сва звања, радиле су напорно и очекивале да he дићи још до нових побољшања тамо где је била жена законом још запостављена као нпр. у грађанском законику, да ћe испунити и обећање устава из године 1921, пo коме је требало нарочитим законом да се реши питање права гласа за жене. Није ли све то било јасно признање од стране меродавних фактора да се живот развио толико да се не може више правити разлика између мушкарца и жене? Али док друштвени развој иде напред и ствара читаву војску свесних и способних интелектуалних раденица, које су упућене да се саме боре за свој опстанак, одлично в савесно врше своје дужности, дотле се помаља једна неприродна, апсурдна, назадњачка струја која жену притешњује и потискује уназад. Поступање против жена чиновница у пракси постаје у низу последњих година такво да оно изазива зграњавање, револт и огорченост. Извојеване позиције се руше, дух донетих закона се ништи, на пројекте напредног законодавства падају слојеви прашине, а уколико се помоли неки нов закон или нова уредба, свака наноси жени нов удар, свака има исти смер: потиснути је. Да Вам побројим неколико тешких зла: Болна je, а истинита чињеница да постоју известан број женских чиновница која је у службу узета и у служби се одржава не по по-
треби службе, него за личне потребе оних који су их на та места довели. Хиљаде и хиљаде интелектуалних раденица протестују против тог зла, сматрајући ту врсту корупције као тежак морални шамар свима. У низу хиљада молби које очекују на нова постављења, данас се прави разлика између мушких и женских кандидата. Спроводи се једноставно прећутно наређење уперено против жена, у јасно израженом смеру: потискивати жену као раденицу из државне и самоуправне службе. Зауставља се свако напредовање жена на све више и угодније положаје, без обзира на њене године службе, квалификације, показане способности за рад. Сви добро знамо да се најтежи послови обављају на најнижим звањима. У поштанско-телеграфској и телефонској служби на стотине чиновница са подједнаком квалификацијом као што постоји код њихових мушких другова, обавља кроз 20 до 30 година тешку дневну и ноћну службу, кроз њихове руке пролазе милиони и милиони државног новца, раде беспрекорно тешки посао са публиком. Али колико од тих раденица је доспело до положаја шефова? Жене у тој струци не доживљују моралну сатисфакцију да и нека од њих буде награђена вишим положајем Уђите у коју хемијску лабораторију. Жене са свршеним факултетом обављају све прецизне послове, а упразни ли се које место шефа, никад на то место неће доспети жена. У болницама исто. У гимназијама: на 111 мешовитих гизмназија и 22 чисто женске са 1600 наставница, знате ли колико их је доспело до положаја директора? Три, и словом три. Све се ово обавља прећутно. Али има и јавно озакоњено истискивање жена. Закон о саобраћајном особљу забрањује постављање жена са академском спремом за дефинитивне службенике тог ресора. Закон о судијама забрањује жени судски позив. Предузимане су редукције и пензионисање жена, првенствено удатих службеница, без обзира на њене способности, у истом смеру: потиснути жену као радника, гурнути је натраг у кућу, и нека тамо употреби своје, на уни-
SEPTEMBAR—NOVEMBAR 1935
ZENSKI POKRET
103