Ženski pokret

проституцију", стање које је потпуно заробило интелект и душу жене. Интересантно је становиште А. Форела који је од студирања живота мрава добио потстицај за своју социологију, од истраживања људских мозгова и сексуалних нагона потстицај да тражи друштвену, специјално сексуалну равноправност полова. Када је на основи тих опажања увидео како „неправедно заробљава муж жену, појаву ко|у је у читавом животињском царству усвојио само човјек", постао је ватрен бранилац жениних права. Када се придружио аболиционистима, изјављује: “Проституцију сматрам за најтежу несрећу и биједу, насталу услијед предрасуда, вјерске тираније и људског неразума. Абнормитети наше сексуалне етике прелазе све границе. Једино сузбијајући проституцију, започећемо праву сексуалну реформу, која треба да нас доведе до природног и рационалног одабирања за наследство, ако не мислимо да упропастимо читаву нашу културу“. Или Хитлер у књизи „Моја борба": „Проституција је срамота човјечанства. Проституисање љубави, иако нема увијек за посљедицу страшну заразу, врло је штетно за народ, јер морално пропадање које је безусловни пратилац проституције, довољно је да уништи народ. Мамонизирање нашег полног нагона поквариће кад тад читаво наше потомство, јер ће на мјесто снажних потомака природних ocjeћaja, све више се рађати биједне фигуре финансијског профита, а љубав ће се задовољавати Бог зна гђе“. Разумјећете да је од свих појава двоструког морала онај који се односи на сексуални живот за нас жене најхитнији и за сада најбитнији. Са циљем да тај проблем ријешимо, ми ћемо прећи преко свих конвенционалности, које су до сада браниле да се о њему озбиљно и истинито јавно говори или пише, иако је јавност не само толерирала, него и финансијски и морално помагала читаву једну огромну ласцивну литературу и умјетност. Многи људи сматрају расправљање о најјачем животном нагону неукусним, подмећући му различне прљавштине и нарочито се буне када се то питање расправља са дјецом и омладином. То је довело до тога да нема ни 30 година откако се формулисао јавно проблем „сексуални двоструки морал“, и почело упозоравати на његове опасне посљедице. Али ради ослобођења и мушкарца и жене, и то не само ради њихове личности, ради „Entspannung-a“ послије рафиниране, до апсурдности

изнакажене, бестидне и стерилне еротике, него ради потребе да се људима отворе занесене очи и да већ једном види мушкарац у жени човјека, а не мужјак женку, ми хоћемо то питање сасвим отворено да расправимо и да послије утврдимо какав треба да буде тај „једнаки сексуални морал" и каквим ћемо га средствима постићи. V. Ми морамо да се уразумимо и освјестимо да „полни однос двоје људи није само њихов лични споразум, него да је појава козмичког стварања", а његова виша форма „брак није циљ за себе, него служи вишем циљу одржавању, умножавању, и усавршавању врсте“. Овим фактима морамо додати још два. Прво: на основи нових истраживања о хормонима сазнали смо да полни однос у браку, тј. у форми умне и духовне заједнице, иако не служи врсти, може да буде циљ за себе, јер усавршава индивидуе реципрочно. Друго: да у тим односима, нема мање или више вреднога, да једно и друго служе једнако међусобном усавршавању као и стварању новога. На основи биологије и социологије, феминизам, усваја нарочито овај други факт и тежи да га уноси у живот. Хетеросексуалитет је средство за зраву љубав, а не разлог за ропство. Што је у тим односима корисно за једнога, не може бити и не сме бити штетно за другог; што тражимо од једног, смијемо и морамо да тражимо и од другог. Из овога слиједи да је за полне одношаје потребан однос људи, који базира на „заједничким схватањима и духовној сагласности двоје људи који се воле“. Том схватању, које је усвојила и данашња Русија, не може се дакле пребацивати реакционарство. Али често му се подмеће лажно тумачење, н.пр. оно о слободној љубави. То схватање не може се остварити декретима и строгим наређењима, него изграђивањем нових, здравих погледа на живот, и само на тај начин може да постане моногамија органска база за нови живот људи. У данашњој Русији н.пр. разне установе „изричито одбацују случајне и пролазне полне односе и сматрају као једино оправдано и исправно моногамни, трајни брак“. „Љубав мушкараца и жене који су полно непокварени силнија је од смрти, јер одржава живот и ствара нове животе“, каже Масарик. Својим ђацима на универзитету он често понавља: „Нека се ниједан не дотиче жене без љубави“.

6

ZBNSKI POKRET

JANUAR - MART 1936