Ženski pokret

vodeća mesta. Time što se žene konsekventno odbijaju od vodećih mesta, u njima se takoreći nasilno ubija samopouzdanje i guši razvijanje postojećih sposobnosti, što sigurno nije od koristi ni za državu, ni za narod. Kao što nemaju ni svi muškarci sposobnosti za vodeća mesta ali im se ipak daje prioritet tako ih nemaju ni sve žene; ali onima koje ih imaju, treba stvoriti mogućnost da takve sposobnosti posvete dobru celokupnosti. 3) U zakonima o srednjim i učiteljskim školama stoji da se »mogu« i nastavnice postaviti za direktore u ženskim srednjim i učiteljskim školama, ako ispunjavaju zakonske pogodbe. Ali kako se u praksi postavljaju gotovo isključivo muškarci za direktore u tim školama, to predlažemo da se u zakone unese: u ženskim srednjim i učiteljskim školama direktori » moraju« biti žene. Naročito je ovo važno za one ženske škole koje su internatski uređene, jer samo žena može biti dobar i poverljiv savetodavac ženskoj omladini u godinama, u kojima nastupa tako presudan preokret u telesnom i duševnom razvitku devojčica. 4) Celokupno rukovanje domaćičkim školama mora se dati kvalifikovanim ženama, jer sumnjamo da muškarci koji sada dirigiraju ovim školama iz Ministarstva prosvete i banovinskih uprava imaju takvu spremu, kao što je imaju žene, koje su pohađale stručne škole na strani i u zemlji i u dugogodišnjem radu stekle ogromno iskustvo. b)UČENICI Naši školski zakoni ne poznaju ograničenje polova u pogledu školovanja i sve škole su svima pristupačne. Izuzetak čine samo bogoslovije svih veroispovesti i teološki fakulteti koji spremaju rimo-katoličko sveštenstvo dok teološki fakultet koji sprema pravoslavno sveštenstvo za veroučitelje, prima i žene. Ograničenje pohađanja postojalo je pre dve godine samo za ženske učiteljske škole i u njima je bio obustavljen upis novih učenica. Obustavljenje upisa je posledica činjenice da je zbog premalog broja ženskih stručnih škola ženska omladina, koja je bila željna više spreme odlazila u učiteljske škole i gimnazije, i usled toga se kroz godine gomilao broj diplomiranih učenica učiteljskih škola, tako da ih ima sada oko 1800 (prema 400 muških), koji su, nezaposleni. Pošto je i na univerzitetima diplomirao u poslednjim godinama mnogo veći broj studenata, no što se mogao zaposliti, pojavio se i tu zastoj i danas imamo oko 1000 nezaposlenih diplomiranih studenata oba pola.

Predlozi i obrazloženje U našoj zemlji imamo još priličan broj analfabeta, mnogi razredi svih vrsta škola su pretrpani, mnoge narodne škole su nepodeljene, nedostaju nam razne stručne škole osobito domaćičke. Usled nepovoljnih finansijskih i privrednih prilika ovi nedostaci izčezavaju sporim tempom. Ali uprkos tome, smatramo da mora biti jedna od najprečih briga vlade da nađe sredstva za postepeno i sistematsko izgrađivanje našeg sveukupnog školstva; time bi se postigla velika opšta narodna korist i tolike stotine mladih ljudi moglo bi se zaposliti. VIII STRUČNO ŠKOLSTVO Sadašnje stanje Tipovi stručnih škola podeljeni su u Jugoslaviji sledeče: za oba pola 5 raznih stručnih škola; samo za žensku omaldinu 4 razne vrste i samo za muške 5. Od muških stručnih škola, koje ne primaju učenice, izdvajamo naročito dve: tekstilne škole (postoje dve u celoj zemlji), koje spremaju kvalifikovano radništvo za tekstilnu industriju, a državna saobraćajna železnička škola u Beogradu, koja sprema osoblje za direktnu prometnu službu, i koja je u školskim godinama 1922-23 i 1923-24 primala i žene. Predlozi i obrazloženje U tekstilnoj industriji, koja je u stalnom porastu, zaposleno je više žena nego muškaraca. Žene su u toj industriji veoma slabo nagrađene i nemaju mogućnosti napredovanja, jer su nekvalifikovane. Kvalifikacije bi mogle dobiti samo stručnom spremom, a dobijanje stručne spreme im je zabranjeno, jer ne smeju pohađati tekstilne škole. Žene mogu danas da se spreme za šofere i pilote, a ne mogu da se spreme za prometnu službu, koja sigurno u pogledu prisebnosti duha i otpornosti nerava ne traši više, no što traži upravljanje aeroplanom. Jedan od bitnih uslova da se postigne ravnopravnost u privrednom životu je: jednaki uslovi za oba pola za osposobljavanje za rad. Na osnovu toga načela tražimo da se da ženi potpuna sloboda pri određivanju poziva. Zato joj moraju biti pristupačne sve stručne škole. Sporedno je, da li će žene pohađati baš sve škole, glavno i načelno važno je da im se stvori što šira mogućnost za stručnu spremu.

Јануар-фебруар

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

15