Ženski pokret

Pravo glasa za žene u Bugarskoj

Bugarske žene dobile su u ovoj godini pravo glasa za opštinske i skupštnske izbore, ali, na žalost, sa izvesnim, značajnim načelnim ograničenjima. One su naime dobile samo aktivno pravo glasa, to jest da mogu birati, a ne mogu da budu izabrane. Drugo ograničenje je u tome to imaju za opštinske izbore ovo okrnjeno pravo glasa samo udate majke, a za skupštinske izbore učinjen je taj „ napredak" da imaju pravo glasa žene, koje su bile ili su venčane žene dakle i udovice i raspuštenice i ako nemaju dece. Ova načelna ograničenja, to jest odricanje pasivnog prava glasa i privilegisane žene-birači, poriče dakle ženama sposobnost da mogu aktivno sarađvati u državnim i samoupravnim pitanjima; kada se poriče ženama ova sposobnost, logično bi bilo da im se ne prizna ni ona da su u stanju da izaberu takve ličnosti koje če uistini iskreno zastupati interese naroda; jer onaj ko ne ume da samostalno presudi šta treba da se radi, naravno ne može da izabere ličnosti, koje treba da određju pravac političkog i socijalnog života zemlje. Zakonodavac je sigurno bio ubeđen da bugarske žene još nisu postigle takav stepen političke i socijalne uvidevnosti, da bi mogle u opštinskim većima i skupštini značajno uticati na rešenja raznih pitanja, i stoga im je odredio samo ulogu poslušnog glasačkog kadra. Drugo ograničenje izuzetak neudatih žena iz kruga birača i davanje „privilegija" veoma sumnjive vrednosti udatim ženama može da se protumači na dva načina: ili da zakonodavac strahuje od ekonomski samostalnih žena, kojima ekonomska nezavisnost daje i veću duhovnu samostalnost, i stoga je smatrao da se one ne bi mogle tako lako ubaciti u redove poslušnog ženskog kadra birača, ili smatra da vrednost udatih žena sa ili bez dece daleko nadmašuje vrednost ekonomski i socijalno nezavisnih žena za narod i državu. Prvo gledište zapravo znači

veliko priznanje intelektualnim i manuelnim radnicima, i stoga ih ne treba da bude stid što su izbačene iz biračkih krugova, ali ako je bilo merodavno drugo gledište, onda znači nepriznanje iako samo aktivnog prava glasa, da je bio zakonodavac veoma konservativnih pogleda na važnost rada, ma ko ga vršio, za napredak naroda. Izborni zakon koji daje ženama aktivno pravo glasa za skupštinu, zanimljiv je po ostalim svojim odredbama, jer će skupština, koja će biti izabrana verovatno u januaru iduće godine, biti sasvim nov tip parlamentarnog zastupništva. U tome parlamentu neće biti ni jedne političke partije, nego samo 160 poslanika, jer je i dalje zabranjena u Bugarskoj svaka političko-partijska deiatnost. Zemlja je podeljena na 160 izbornih okruga, i svak kogod misli da je pozvan da bude narodni pretstavnik, može se kandidovati, ako ispuni zakonske propise i plaća taksu u višini 500 leva. Svaki „pozvani" sme da se kandiduje samo u jednom izbornom okrugu, i niko drugi, sem njega samog, ne sme za nj agitovati. Izabran će biti onaj kandidat, koji dobije većinu glasova, a ta većina može iznositi samo jedan glas. Kako će raditi vlada sa skupštinom, u kojoj nema političko-partijskog opredeljenja, to je veoma interesantno pitanje. Od 160 poslanika može svak da donese sobom svoja naročita gledišta na pojedina pitanja, i stoga postoji bojazan da će parlament biti pretvoren u govorničku tribinu. Ako se pak desi da se izvestan broj poslanika složi na jedno gledište i da se radi toga udruži u neku parlamentarnu skupinu, time bi bio učinjen korak ka stvaranju političkih grupacija, a to je zakonom zabranjeno. Najverovatnije je još što će nova skupština imati samo značaj savetodavnog tela i neće joj biti dozvoljeno da direktno utiče na rešenja, kao što je slučaj u opštinskim većima koja su bila izabrana proletos.

Alojzija Štebi

„Statut“ žene pred Društvom naroda

U jednom izveštaju sekretarijata Društva naroda od 13 septembra t. g. spomenuto je da je pitanje „Statuta" žene bilo prvi put na dnevnome redu skupštine Društva naroda godine 1935 kada je bio iznet pred njome ugovor, sklopljen 26 decembra 1933 godine u Montevideu izmedu deset država Južne Amerike sa sledećim tekstom: „Države koje sklapaju ovaj ugovor saglasne su da njegova ratifikacija povlači jednaka prava za muškarce i žene na svima teritorijema koje podležu njinom sudstvu". Skupština Društva naroda je tada, godine 1935, naj-

pre podelila sva pitanja koja se odnose na ravnopravnost između muškaraca i žene na pitanja, za koje je proglasila Internacionalni biro rada jedino kompetentnim da ih rešava, i na politički i pravni statut žene, koji spada u delokrug samog Društva naroda. Pitanja iz političkog i pravnog statuta žene tako je rešila tada skupština Društva naroda „šalju se vladama da kažu svoje mišljenje o merama, koje bi moglo Društvo naroda u toj stvari preduzeti". Takođe je bilo zaključeno da se pozovu i internacionalne ženske organizacije da pošalju svoje

Број 3-4

ЖЕНСКИ П O KP E T

Страна 41