Ženski pokret

mišljenje Društvu naroda. Sedam internacionalnih ženskih organizacija koje su zastupljene u zajedničkom odboru sa sedištem u Londonu (Internacionalni ženski savez, Internacionalna feministička alijansa, Internacionalna liga žena za mir i slobodu, Internacionalni ženski savez za međunarodnu slogu, Internacionalni savez žena za borbu protiv alkoholizma, Socijalni i politički savez Svete Jovanke, Internacionala za jednaka prava i Internacionalni savez žena pravnika) sastavile su komitet sa zadatkom da za vreme ovogodišnjeg zasedanja Društva naroda radi na pridobijanju raznih delegacija vlada za povoljno rešenje pitanja statuta, i da ih ubedi da su žene celoga sveta složne u pogledu zahteva, izloženih u statutu. Pretres statuta je bio otkazan prvoj komisiji Društva naroda, i pomenuti komitet je razvio živu delatnost medu članovima komisije. Takođe je taj komitet izveštavao 90 novinarskih agencija o svemu što se dešavalo na raspravama u pogledu statuta. Komitet internacionalnih ženskih organizacija pokušavao je najpre da prva komisija primi sledeći predlog; da se sazove diplomatska konferencija sa zadatkom da izradi nacrt ugovora o ravnopravnosti. No kada se komitet uverio da ovaj predlog nema izgieda da bude primljen, zaključio je da podnese prvoj komisiji sledeće zahteve: 1) Da Savet Društva naroda naimenuje odbor stručnjaka-pravnika sa podjednakim brojem muških i ženskih članova. 2) Odbor stručnjaka-pravnika treba da radi u najužem kontaktu sa internacionalnim ženskim organizacijama, da izradi program svoga rada i da prouči statut žene na svima kontinentima, svih rasa i veroispovesti. 3) Tehnička strana rada treba da se poveri internacionalnim telima stručnjaka kao što su Internacionalni biro rada, Institut za internacionalno pravo u Brislu, Internacionalni institut za kodifikaciju privatnog prava u Rimu i Internacionalni biro za izjednačenje kaznenog prava. Pored izrade ovih predloga, komitet internacionalnih ženskih organizacija je uspeo da njegovu delegaciju primi ovogodišnji pretsednik skupštine Društva naroda, Aga Kan. Pretsedniku je delegacija izločila stanje političkog, građanskog i privatnog prava žena, potrebu pravca u vaspitanju za pobedu ideje mira, položaj žene u porodici i položaj urođeničkih žena u kolonijama i mandatskim zemljama. Rasprave u prvoj komisiji Društva naroda su bile veoma žive i gledišta pojedinih pretstavnika vlada su bila mnogo povoljnija za žene no što je bio to slučaj još pre nekoliko godina. Od delegata koji su se naročito zauzimali za našu stvar treba pre svega istaći potpretsednika komisije, g. Pella, i g-đu Kerstin Heselgrin iz švedske vladine delegacije, koja je bila referent. Treba podvući da su se izjasnili za

načelo ravnopravnosti skoro svi delegati, samo su bila podeljena mišljenja u pogledu pitanja: da li je umestan internacionalni ugovor ili ne. Rezultat rasprava u prvoj komisiji ogleda se u rezoluciju, koju je ona primila 25 septembra, a skupština 30 septembra. Naročite su važne sledeće tačke rezolucije, iz kojih se vidi da je komisija prihvatila predloge komiteta internacionalnih ženskih organizacija; Skupština Društva naroda 1) Prima k znanju materijal koji je skupio generalni sekretar shodno odluci skupštine od 27 septembra 1935 god., i koji se odnosi na pravni „Statut” žene, naročilo na njen politički i građanski položaj. 2) Konstatuje da opšti razvoj prava pokazuje tendencu ka ravnopravnosti polova. 3) Skupština smatra da su potrebna opširna ispitivanja u pogledu pravnog položaja žene u zakonodavstvu raznih zemalja i ispitivanja o načinu njegove primene. Smatra da je objavljivanje ovih ispitivanja poželjno. 4) Skupština se poziva na svoj zaključak od 27 septembra 1935 god. kojim je izjavila „da pitanje uslova za rad spada, kako za muškarce tako i za žene, u delokrug internacionalne organizacije rada", i da je u istom zaključku izrazila želju „ ... da internacionalna organizacija rada ispita one strane problema za koje je nadležna, a to je pitanje ravnopravnosti polova u zakonodavstvu rada, i da u prvom redu ispita zakone, koji prave razliku na štetu ženinog prava na rad". 5) Pošto se sada internacionalna organizacija rada bavi ovim pitanjima, skupština određuje da se ona neće baviti u svojim ispitivanjima pitanjima koja spadaju u delokrug te organizacije. 6) Ispitivanje neće da obuhvati državljanstvo žene, jer bazira na zaključnima koje je po tome pitanju već primila. 7) Poželjno je da se ispitivanje ostalih delova celoga kompleksa pitanja poveri odgovarajućim naučnim organima sa uputstvima, na koji način da rade ovi organi u svrhu što veće povezanosti u radu. 8) Sto se tiče privatnog prava, Društvo naroda ima svoj organ „Internacionalni institut za izjednačenje privatnog prava", koji ima sve uslove da prouči i uporedi zakonodavstva; za ostale strane pitanja poželjno je da odgovarajući stručni organi izvrše ispitivanja. 9) Osnivanje manjeg odbora stručnjaka u kome če biti zastupljena oba pola, poželjno je; ovaj odbor imao bi zadatak da tačno odredi opseg potrebnih ispitivanja i da utvrdi podelu rada među razne naučne organe. Odbor treba da je sa naučnim organima u što užem dodiru za sve vreme rada. On mora da pregleda celokupen materijal i mora odločiti o njegovem konačnom obliku i njegovoj konač-

Страна 42

ЖЕНСКИ П O K PET

Bpoj 3-4