Ženski svet

задруга ова да је најзгоднији и најбољп сејач један заједпичкн лиет, којп бп еве доеадање задруге е ове стране везивао у духовну заједницу п при том одушевљавао н оетале Српкиње на ту мисао удруживања за добротворну н културпу цел свога исиаћеног народа. Ту своју племениту намеру ево је одпочела ова задруга уз сестрннску иотпору свију овостраних добротворних задруга да вриш, те ће но томе овај лист имати да шнри у првој линији идеју заједштчког рада и тврде слоге мећу Срнкињама за добро и нанредак народа свога. Други му је задатак, да износи на јавност рад наших овостраних жен. задруга, да тим народ и друштво уверава о свом леиом позиву, о чистој намери, и нлеменптом раду. А на послетку узео је у задатак и да подиже наше женско више образовау колико се то оваким путем може чинити, а смер ће свој ограничити поглавито на она три правца, која су чисто женској природи богодана, а то је: даваће пм савета као матерама, како ће одрањивати и одгајивати децу, пружа ће им ноуке како ће чувати и неговати здравље својих, то највеће благо човеково, поучавати , како ће као суируге стварати мир, срећу и задовољство у кући, тој породичној светињи и унућивати, како ће као газдарице своју кућу бол>е кућити, у онште, помагаће, да се у друштву наших женскиња утв.рћује хришћански морал, засађује врлина, крепи родољубље и подстиче одушевљење за све опо, што је лепо, красно и узорито. Ми се у чисту свест и искрено родољубље наших Српкиња уздамо и очекујемо, да ће оне ову своју и народну жељу и тежњу својски пригрлити и својим силама иомоћи, да се ова лена намера оствари, те у то име поздрављамо их са овом цветном гранчицом љубави и изразом данашњег нразничког тропара, да је и у женском свету наступило „оиште је васкресеније!“ Нови Сад, на Цвети 1886. МРЕДНИШТВО

„ЖЕНСКОМ СВЕТУ".

Ш§М i ај на -звездо ноћи тавне! . . Да л' еи виле српеке санак, Да л’ си блесак среће давне, Или весник леншИх дана Да л’ će рађа бели данак, Ил’ си песма допевана ?! Да л’ си нуклих струна врисак Тешка клетва од гусала; Ил’ деснице верне стисак, Пуна срца жаре живи; Да л’ си збиља или нтала Да л’ књизи нам соко сиви ?!

Ти нам реци мајко, ееле . . Ти разгони црна мрака, Па нам преди данке беле, Твоја рука још је чиста Од сунчева сјајна зрака, Тобом Србин нек заблиста! Малаксала рука мушка У борбама вековечним; Секла сабља, била пунтка Сломише се вита крила; Над рекама крвотечним Процвилела бела вила:

„Све што раздор вечни, давни; Што неслога, мржња свали Твоја љубав нек иоравни! Твоја љубав убав цвете, Мутно небо нек разгали Твоја љубав „Женски Свете!“

Јован Симеоновић-Чo кић.

ЖЕНСКИ CBET.