Ženski svet

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

ово изучавање. 110 Немачкој има данас врло чувених болница, где се овапредавања држе. Једна од најчувенијих је берлинска болница Викторија. Течај траје 1 I’од. дана (а на другима само но године) иримају се женске, које су ирешле 25 година а здраве су, и које имају вол>у и тежње на ово. Учење је безплатно, само се мора евака обвезати, да ће ноеле свршеног течаја служити 2 године у болници као дворил.а, и то нрву годину за 150 ф. а другу год. за 200 ф. у готовом новцу и има безплатан стан и храну и 4 недел>е Ферија. Које су вештије употребе се и изван болнице у бољим кућама и породицама. Та берлинска болница има много својих сонствених станица за ове питомице, на их стално намести. Можда би могле и наше женске задруге ио већим варошима заузети ее и умолити дотичног Физика и управитеља болничког, да ова предавања одпочну, који ће се радо овога примити, јер где год има уз болеснике веште двори.ље, ту им мање болесника умре, а ово је и за лечнике већа хвала и слава. Ми ову задушну племениту и лепу ствар мећемо на ерце евима, који могу својим уиливом да учине, да се и код нас, где може одночну предавања за образовање ових двори.ља па ако код нае и нема за ово дворење установ.љених сталних места и плата, ми држимо, чим се нађе изучених и иснитаних дворил>а, то lie бити иовод, да ее установе и стална места и илате, исто онако, као што је било и са бабицама и учите.љи цама; ваља еамо наетати за тим, иа ће се наћи и код нас прилике и лечника за образовање ових двориља. У ионедеоник 3. маја о. г. по нов- кал. држала је у Будапешти кр. уг. земаљска задрута за да,\иљишта евоју главну скупштину, иод нредседништвом гђе К. Тисинице (министар. председника) где се поднео извештај о стању и раду друштва, Из извештаја тог види се, да је имање тога друштва 190.285 ф. Друштво је за прошлу годину отворило нових 48 дадиљишта, којима је пружено из овог Фонда 2700 ф. припомоћи. Осим тога издржавало је друштво 87 питомица, које су се спремале за дади.љс и потрошило је на њих 2884 ф. Ето, види се, штаје једно женско друштво у етању да чини у интсресу просветног развитка и наиретка свога народа. У иариском свеучилишту уписало се ове школске 1885/6. г. 103 девојке, од којих су 76 словенског илемена. Ово је леп знак за женски

културни живот у опште, а по особ за женскм свет из нашег словенског племена, По овоме се може с нравом надати Словенство, да ће његова будућност славнија и леиша бити.

Најздравији људи. Немци и Французи, описујући Арбанасе, наводе, како се хране само сувом иројом и луком, и како им је одело никакво, јер су више голи и боси, —■ како спавају иа зем.љи без других аљина осим поњава; а и станови су им дрвене кошаре, а нигде ни окна ни стаклета на прозорима; а овамо су сви крупни, велики и најздравији људи, правог херкулескога створа, па и жене све велике и лепе; па се чуде, одкуда је то. А оно баш с така живота и јесу онако здрави и јаки. Исти су таки и наши соколи Црногорци и Херцеговци, Кривоишје и Личани и они други редом иа више уз море и само док тако живели буду, биће и остаће јунаци, а чим почну друкче живети, пропашће, као што су већ многи иропали и никада више неће бити такови јунаци. Нека то знају и памте све мајке, које хоће да дигну јунаке. Сунчани зрак-као лек. Сиектронализом на-1)0110 је и доказано, да у сунчаном зраку има гвожђа, креча и магнезије у гасном и нарном стању; - отуда сунце гвожђем опоравља у човеку крв и лице румени, кречом кости снажи, а магнезијом подмирује друге потребе крви човечије. С тога је оно лековито и за животињу и за би.ља: од њега долази здравље и Снага, и они су људи најздравији, жене и деца најјача и најдуговечнија, који се највише баве на сунцу. Еоприва као лек. Ситно исецана коирива изврстан је зачин за храну стоке. Кравемузаре дају сила више и бол>ег млека, коњи буду веселији, чилији ; живина здравија. Коприва је један од најбољих предохрањујућих лекова у свакој редњи, што на стоку и живину наилази. Воће као лек. До који дан, пак ће нам и воће да доспева једно за другим, трешње и вишње, јагоде и рибнзле, кајеије и ш.љиве, малине и куиине, огроз, јабуке крушке, бреекве и грожђе, за које се одавно зна, да је као и млеко од најглавнијих лекова у многој болети, и мно-. гом болеснику и иатнику иомогне још боље него и млеко. А осим тога било је и има и данас много људи, који живе само о хлебу и воћу; оставили су сва друга јела и нића, пак се хвале, да су од тог доба сила здравији, веселији,

ЖЕНСКИ СВЕТ.