Ženski svet

вољом иригрлиле ту хуману и културну цељ ; да еу за љу интле лично покојном кнезу Михајлу у Београд, и добили за ово знатну новчану нотиору, како смо извештенн 100 дуката, а љиховим заузимаљем нрилагао је знатне своте на ту цел и иокојни владика наш Цлатон Атанацковић, уз које су и остали Срби и Срнкиље у великој гомили долазили својим прилозима у номоћ, те тако можемо с нравом казати, да су осиовцу овдашње „нрве добротворне женске задруге“ Срби и Српкиње нретежном већином положилии основали. Но наше сестреНесрикиње, слабо су уважавале ову оданост, јер при додељивању почасти друштвене нису имале обзира на оно одушевљено пожртвовање за огипту човечанску ствар, ни на онај знатан новчани прилог, што су Срби и Српкиње уносили у ту сврху, нити су довољно обраћали пажњу иевол.ама и потребама српских сирота и невољника, те су тако тим гасили мало по мало у Срнкињама оно одушевљење и отуђивали их од оие племените цел.и, док на ifoслетку нису скоро све из тог друштва изостале, Међу Срикињама се иак тим већ засадило и знатно загрејало одушевл.ен.е за својим удруживањем, те су тако саме од ирилике до прилике, од сдучаја до случаја састављале дружине и састанке женске под именом „женски одборте се с поља мислило, да заиста ностоји овде сриска женска задруга, јер ено их видимо, где се 1870 г. у друштву иојављују и траже, од нашег срп. народ. црквеног сабора, да им овде у Нов. Саду оснује и подигне сри. вшну девојачку школу, и ми можемо само њиховом заузимању захвалити, да су у Срнству с ове стране поникле ове две срп. више девој. школе у Новом Саду и Панчеву. Доцније их опетудруштву 1874. г. видимо, где живо раде, дасешто свсчаније прослави 25-годишњица натпег дичног песника Змај Јована Јовановића, те и овом ириликом мора им се с признањем одати хвала што је оиако знатна свота нрикупљена за издавање ремек-дела „Певаније“ Змај Јована Јовановића и велико је питањс, били се ово ремек-дело и извело, да натие њежне женске ручице нису узеле и нрихватиле то прикуиљање прилога. И овом су приликом лично биле чак тадаи.ем кнезу, а садањем краљу сриском Милану и добиле на ту цељ опет 100 дуката Те исте године у дубоку јесен видимо наше Српкиње, где на окуиу свеко 7 једна дочекују у своја наручја давнашњу жељу, своју вишу дево-

јачку школу, п при отварању тог просветног храма нружају саме разне ђаконије п дворе саме госпе своје на свечаном „Селу“, што су у почаст те с.таве приредиле те отуда дају новој школи ирви свој знатан прп.тог од 500 тор. за набавку учила п бнблиотеке шко.тске, а на годину дана доцније и-нрви нрилог од 200 ф. за подпору сиромашним ученицама у ручном жен. раду; а већ треће годипе удружене са шко.тском децом и иаставницима ове школе приређују „беседу“, на којој се изигравале ствари гато су саме оне даровале, те тако но.тожиле после Катарине Јовановићке из Илока, први и најачи теме.т, од 1005 ф. а. вр., у фонд ове своје школе, који се данас са другим прилозима попео на 17.000 ф. Није за тим нротекла ни година дана а ми видимо наше дичне Српкиње, где се у родољубљу и пожртвовању такмиче, која ће што више учинити, да се браћи нашој, која се у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини крвавише за „крст часни и слободу златну“, пружи брза мелема тешким ранама, отимају се, која ће пре дохватити убрус, да убрише ладан зној с чела јуначка. Све су то лена знамења будне свести и родољубива осећаја натпих Српкиња и самоје чудо, што се из рапије још нијенико од мушких увиђавнијих глава нашао, да их веже задружним правилима у лепу киту хумане и нросветне цели, а знамо, да су оне то тражиле и саме же.тиде. Нећемо се овом приликом ваљда огрешити ни о правду ни о њежни женски нонос, ако на овом месту нризнамо, да је у овој предходној јавној, хуманој и просветној радњи г.тавни покретач и будилац бида гђа Пана НатошевиИа и уз њу иокојна rfja Милица Јованови Ика. Ове две госпође носе највећи део заслуге за све добро, лепо и племенито, што се овде до остваривања сталне добротворне задруге, женском руком учинило и створило. Покренуто том добром вољом за оншту ствар наших Српкиња, изда једно коло Срба овдагањих а наиме гг. нроФ. Александар Сандић, Миша Димитријеви.ћ' , А. Хаџић, Милан А. Јовановић, Јов. Грчић, Арк. Варађаиин и Ђорђе Глибоњски јаван проглас ца наше' Срнкиње и позову их лицем на Цвети 1880. г. у „Мат. Срп.“ на јаваи састанак и договор, да сеу смислу зготовљених за то правила што су по вкикиндским и ст. бечејским удешепа оснује Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња. На том првом еастанку искунио се леп број наших Српкиња и

ЖЕНСКИ СВЕТ