Ženski svet

а да је до самог заузимања и рада задружног стало, то би ее одавио остварило, јер задруга је и у другим крупннјим чињенпцама показала, да не иреза од рада. Но да пређемо на ствар. Задругарке наше, а особито оне, које су редовно долазиле у задружне главне скуиштине, знају у чему је ствар, јер је о томе скоро сваке године, иочињући од 1882 године, разговора бивало у главним скупштинама, а ноштована гђа Ленка, како вели, зна о томе само текизјавних наших лпстова. г Го пам даје повода, да миелпмо, да rl,a Ленка није задругарка наша, п ако је, да она не посећује наше скупштине, а нама је и за једно и за друго жао, што се туђи и одбија од нашег кола тако разборита и умна женска снага, као што се у иисму том показује, те би нам за цело могла у иашем тешком послу лепо послужити својим умним каииталом, и ми ју молимо, да не жали оно мало пара, што ће као задругарка принети па олтар огпите народне среће, ако већ не принаша, на да дође у наше коло, да с нама заједнички норади на бржем решењу о.вог питања, те да се, по њеним речма, не мора чекати са забавиштем до наших унучади, иего да нам досгге иа то већ први ред нашег данашњег подмлатка. Но да види поштована iiyr Ленка и остала наша публика докле је доспело ово питање, и гата је сметало до јако, да се није овде остварило: то ћемо иокушати, да овде објасиимо. Од како је ноникла ова Добротворна Задруга (1880. године) била јој је прва ме г га рада њеног, да нодигне забавиште и сирот. раделичку школу. Онајевећ 1882. године спремила била и штатут за те две школе; али је скуиштина одложила то решење за доцнија времена, пошто у оно Д°ба шгје био доспео задружии фонд ни до 3000 Фор.; а са тако скромним капиталом п е би се могао илаћати ни етан, а камо ■Гп учитељи и остала спрема, што је за иочетак нотребна. Одбор је задружнн и сам иосле увидсо, да за овако подузеће треба млого оогатији извора. Али за то није прес г гао радити и мислити о том важном иредмету. Код иас је најтеже наћи за ту школицу згодна стана. Наш је народ у

овој вароши тако иодељеи, да скорО сав живи сабијен у једној четврти варошкој, и она отмеиија, иа и занатлијска и трговачка деца, за коју би поглавито било забавиште намењено, —јер осталој би деци и народу далеко иробитачније било тако звано дадиљиште или чувариште, збијени су у једном куту варошком око пијаце; а ту је тешко наћи кућу с иространом авлијом и баштом, и ако се нађе, то је врло папрено, морали би најмање 5 до 600 Фор. годишње кирије давати, а толико, ако не више, ваљало би илатити и учитељским снагама, уз то треба мислити на посдугу, па на огрев и т. д. Отуда се види, да би за ово подузеће ваљало сиремити у средњу руку до 1500 Фор. годишњег сигурног прихода. А за то су наша средства још врло скромна, и ми не смемо да се унуштамо у то, док нам материјална снага не ојача, или док нам не би могла црквена општина бар станом у помоћ иритећи; а за сад знамо са најноузданије стране, да оиштина новосадска и покрај најбоље воље не може нам помоћи, јер сама ннје чиста од свбјих терета, а иаваљују на њу све новији и већи издатци. Задружни одбор нокушавао је у двапута и код овдашњег мађистрата, да му се једно ил друго празно варошко место, што лежи у средини нашег народа, уступи за ове школице, па је одбор онда мислио, да својим новцем зида за то згодно здање, али није ии с тим успео. 11а шта му остаје сад, него да прибира своју материјалну снагу, па да чека, док доспе, да може сам оонственом снагом стати на своје ноге, на одиочети тај важан рад на своју руку. Можда ће поштована гђа Ленка и остала нублика приметити, да ова задруга има већ доста знатан фонд (од 6000 Фор.) за овако подузеће; али ваља да знају, да тај цео фонд носи годишње само 300 Фор. Чланарина носи годишње 6 —700 Фор., ал од ње се мора у смисау задружних правила !/ 3 остављати, да се канитализира, те гако би чланарина давала годшнн.е од ирплике 4 —500 Фор. Приходп од забава п добровољии нрилози, нису никад сигурна ствар, те тако може задруга рачунати сада, да има годишњег сигурпог прихода. највише 800 Фор. Па кад бп задруга све ово

133

ЖЕНСКИ СВЕТ

134