Ženski svet

Зе ЖЕНСКИ СВЕТ. 6

Летос су јавили сви жепски лпетовп, како су две Рускиње, после свртена апотекарска течаја у Швајцарској, с одликом по. ложиле испит пред руском државном комисијом за самостално држање апотека у Русијп; ланду 19 женских евршило течај апотекарски п положиле пспит е одликом по пи једна није пала; а од 24 мушких само је

8 положило, а 16 пало И апотекарство =— мешање п кување — латинска кујна — више је женеки рад, па и пре-

лазе у женске руке. У Швајцарској било

је пре 2 године 15 апотека у женским рукама, данас има још више; а тако има

и по другим крајевима. Па колико се до сад опазило, спла мање је несрећних случајева с непажње у прављењу п издавању лекова код женских пего код мушких. Пажљивије су, тачније су п чистије су од мушких. — 6: Бабица има данас и по селима“ памештених званично а по варошима још више; „па што је која вреднија, то и боље живи. ИМ бабичарство је женски рад/н служба. Око породиља не вреде сила зуштедни про Фесори бабичарски, изузев оне случајеве ; а бабица врши ову службу спла јевтиније. Још док ова струка пређе сасвим у женске руке, заједно с професорским катедрама бабичким, вредиће пзучене бабице још сила вшне. Бабица ваља да је појача и да је свесна жена, да се уме наћи и онде, где се при порођају деси и необичио шта; па ако је п образованија, то је више тразве и боље плате. Оно стоји, да порођаји и без учених бабица већином пролазе уредно п срећно; али се данас дешава с неприродног живлења п у простим, а особито у богатијим породицама, све више и неуредних порођаја; па изучена бабица позна то у напред, п спреми се, а непзучена пити уме да позна, нити да се приправи, те страда „дете и породиља. Кад би само још те учене бабице мање докторисале, а више гледале да оне неерећне пл глупачке предрасуде и празноверице пстребе, којих је највише око порођаја, и са којих многа породиља страда, онда би биле народу још од веће вредности. Ал има, па баш ове изучене,да вуку пуну торбу лекарија, па од-

а сада јављају, како је у Хо-

пајтеже |

јер се

јима,

мах то дају и преписују за дете и матер, праве се неки доктори па сва својим тејевима, п лекаријама многу слабију породиљу ослабе још већма, те пропадце и дете. С тога мпоги и одличнији, а особито прост свет, воле просту бабу уза своју породиљу, јер ова не докторише, Бабица пма да пречува дете и породиљу, и има строго да пази на чистоћу, особито на своје руке, прете пи нокте, јер е неопраним рукама пренесе под ноктима заразу с труле материце у болесне породиље на здраву, те јој страда п једна и друга. У осталом код пас има и образована а особито проста света, који држи, да су бабице излишне, то је још веће зло. У прво време, да како, помагале су се породиље и саме, ал су биле јаче и деца им јача, па су могле поднети свашта. — Код нас више но пгде пропадне деце одмах чим се роде, породиље крију по подрумима и кошарама. Код нас ћеш код сваке породиље чути најчуднијих басана, те многа породиља страда само од страха. Ту ваља изучене бабице да покажу свој доктораљ ша да извојују за породиљу пајздравију собу, и да не дају ни породиљи нити пкоме пред њом говорити о тешким порођани да се саме хвале како су овде и онде помогле, а да није било њих, бпо би крај овој илоној породиљи; 'Гакви говори, ма и о помоћи, поплаше породиљу чак и за други порођај.

Колико требају породиље изучених бабица, још млого више требају болесници изучених двориља, нудила. И ово је струка и служба чисто женска. Оне су рођене двориље, као сестре браћи, као жене по љубе мужевима, као мајке деци својој и као домаћице свима млађим п старијим у кући. Све, што у ово дворење спада, уму оне сила боље да изврше него мушки; да опазе, притрче, послуже, покрију, заитушкају, угоде, па сачувају п спасу, Око. болесног има више него око малог детета да се угађа, да би се што пре дигао. Треба одвише пажње, стрпљења, мпрпоће, треба осећања, симпатије, љубави, милости према болноме. “Гога пема у мушких ни

„близу ополико колико у женских. Женска. је пажљивија, мирнија, услужнија, одатија,

милоснија и према женскоме, а особито

ж