Ženski svet

155 ЖЕНСКИ СВЕТ. а ај парна али ишли г шеехин а па ас Ба

уступила подначелничко место другој сестри, опет за то нећу престати бити и даље чланица тога племенитог друштва, коме сам мати била и иратићу из даљине с највећом пажњом рад друштвени и чинићу еве што могу, да рад тога друштва буде што од веће користи и бољег напретка. Радоваћу се од свег срца, ако то друштво буде корачало од сад и боље но до вад. Нећу да кажем, да сам ја за то друштво жртвовала све и сва, што сам имала, али сам жртвовала, што сам могла те ми је од свег срца, жао, што се од сада лишавам оне пријатне и миле моралне одговорности, коју сам до сад тако радо приносила у том друштву. Али знам кога

156

сам оставила, па ме у пуном уверењу теши нада, да ће моје сестре и другарице знати и хтети повести друштво још у лешпе дане и да ће и наше друштво етећи угледно место међу својим осталим сестринским задругама, а мени ће то бити и у даљини велика, утеха, дика и понове.

И у то име шаљем из ове даљине и туђине свима чланицама и поштованој начелници мој сестрински поздрав и још једном довикујем, збогом и хвала на почасти, коју ми указасте при растанку !

У В. Најштату 16. априла 1887. п. ст. к, Валпа одана Јелена Остојић.

При еааика бре вуда ос 5 КАР (ог 2 ДИ

СК оф 24

ИЗ ПРОСВЕТЕ.

Сриско народно позориште прославило је овде у Новоме Саду од другог дана Ускрса до Томине Недеље, а то је од 6—12. априла о. г. своју 20,-тодишњицу. Управа је свечано прославила тај празник народни, а евет се искупио из свију крајева наших у великом броју, да увелича ту ретку славу народну. Позоришна је дворана била дивно украшена сликама наших заслужних књижевника и уметника, у прочељу слике Њихових Величанства Краља и Краљице а поред њих слике Краљевића Рудолфа и Краљевићке Отефаније. У наоколо емблеми разних заната, који су обучени били у зеленим венцима од свежег лишћа. Др. Л. Станојевић председник позоришне управе поздравио је госте лепим и сходним говором, за тим је управитељ позоришта

Димитрије Ружић вештачки издекламовао пролог Милорада П. Шапчанина, што је баш овој прослави намењено било. После овога је начеоник позоришни г. А. Хаџић у подужем и смишљеном говору изнео иеторични развитак нашег народног мезимчета, а као завршетак првог дана приказали су глумци комад „Пријатељи“ од Л. Лазаревића, који је 1861. г. од народне позоришне дружине први пут овде приназан. Тако се одпочео низ представа наших најбољих комада, а у Недељу Томину завршена је светковина једном дивном „Беседом“ и игранком, на којој су суделовали: новосадско, в.-кикиндско и карловачко певачко друштво, г. Стеван дјеекушев наш дични певач са загребачке опере

и члан позоришни и умилни певач г. Мијајло Марковић, У позоришним предетавама гостовали су наши први глумци А. Мандровић редитељ загребачког и Тоша Јовановић редитељ београдског позоришта. На представама овим присуствовали су и писци: г. г. Матија Бан, Ђорђе Малетић, Драгутин Илијћ, Мита Калић и отац свог мезимчета Јован Ђорђевић, који је чешће био од публике поздрављен са „слава!“ и „ЖИвиој“ Земаљска влада хрватска изаслала је свога повереника у особи г. Јосипа Кнајзла, који је такође почашћен био срдачним овацијама од стране публике,

Српкиње Новосаткиње у знак признања свога даровале су лавровим венцем и сребрним пехаром С. Дескашева, Т. Јовановића и А. Мандровића ; позоришна управа венцем захвале: в.-кикиндско и карлрвачко певачко друштво и члана М. Марковића, а новосадско певачко друштво свога ликовођу А. Јорговића.

Ова је прослава оставила лепа и пријатна утиска на све присутне, а по особ на наш Нови Сад.

Краљица Наталија наредила је, да се на књижницу текелијног завода у Будапешту пошљу еве књиге, што их је издала државна штампарија у Београду, а послаће се скорим и слика краљичина у великом Формату и у народном оделу, која ће дивно красити дворану тог нашег завода,

Иван витез Трнски хрватски песник славио је 19. априла (1. маја) о. г, своју 50. годишњи-