Ženski svet

181 | ЈА ЖЕНСКИ СВЕТ 182

дижу и удружују у добротворне и просветне задруге. —

Прошла су она времена за нас и за све друге народе, кад је телесна снага и лична храброст одлучивала судбу народну; данас су друге прилике наступиле, данас ум царује, разум заповеда а свест побеђује. У она старија времена, кад је још сама Физична снага управљала светом, стајали су наши дедови и оци у првим редовима и својим јуначким делима стекли су угледно место у редовима европских народа, сачували су нам огњиште, одбранили име, језик, веру и ускрели поново слободу златну ал сад су њихове мишице слабе, да одолу свести, која се ваља овамо сва запада, сад је њихова снага малена, да задржи ту културну силу, која нас опасује, сад нам је нужна, и врло потребна, милостива, блага и њежна рука наших матера, другарица и сестара. Само њиховом потпором можемо се очувати и одржати, да не утонемо и да се не изгубимо у то културно море туђинске навале, јер у женском крилу добија човек прве утиске, на женским грудима напојисе човек прве росице, што му духовно лице умива, ерце и душу крепи опојним извором народних врлина и лепих човечанских подвига.

Протекло је много векова, док је свет увидео, каква му голема снага културног и друштвеног живота спава, колика грдан моралан и материјалан капитал лежи претрпан у женској друштвеној половини. Тек сад је свет проникнуо, колико је штете претрпео, што је ту женску половину тако запустио био, па је сад с пробуђеном свести прегао на свима крајевима просвећеног друштва, да што пре достигне равнотежу, да чим пре доведе и те чланове друштва

у заједничку културну и животну борбу.

сео А

Па и ми не смемо из тих редова пзостати. Мали народи, као ми, морају још више пријонупи за тим, ако хоће да живе, па ми се и на овом пољу морамо показати, да смо достојни синови и честите ћери наших славних дедова, и кад су они могли главе и свој драгоцени живот залагати за огњиште наше, за наше име и понос, зар да ми нисмо кадри годишње по 3—4 Фор. приложити и 19—15 дана у години жртвовати за народ, за име, срећу и напредак свога потомства 2 То би жалосно било! Зар наше дичне Српкиње у Панчеву, Сомбору, Чакову, Земуну, Осеку, Вуковару, Загребу, Сарајеву, Бањојлуци, Мостару, Котору, Задру и по другим крајевима и кутовима српским могу и смеју чекати, да им потометво проклиње дане, да се на њих и њихове немарне. дане «с проклетством баца7!'То не треба да буде, то неће чекати ни једна свесна ни права Српкиња. Па за то пријоните саме за послом, а наћете за цело у своме кругу по 1—2 родољуба, који ће вас у послу том упутити; и ако и тога пе буде, ми ћемо вам одуда помоћи и ићи на руку.

Имамо ми врло велики задатак да изведемо, леп позив да извршимо, само ваља да се удружимо, јер велика дела ишту п већу снагу и боље спреме.

да то делајте миле сестре, па нека нас наш тужни Видовдан 1889, године затече све спремне и уједињене, да у потпуној снази станемо на културно бојиште и да 500 годишњицу нашег тужног Косова дочекамо веселим лицем па да тај дан прославимо ускрснућем наше будне свести и добре воље за културни и човечански напредак нашег вековима напаћеног и измученог народа.

У то име, сретно, напред!

У О А РОУ

гака ЈЕ високих наука најглавније су,

осим медичких, Филозофске, на које се женске радије одају и докторате полажу.

Још у старих Грка било је жена и девојака чувенијих у струци Филозофској, него у медичкој, и то су бпле нај-

ШТА СВЕ МОГУ ДА РАДЕ ЖРИСКИЊЕ.

(Продужење.)

више жене и ћери њихових учених људи, па су од својих очева и мужева науке ове училе или су тадањим најславнијим учитељима ФилозоФије Питагори, Платону и другима у школу ишле, о којима ћемо другом приликом више говорити,

Било је п после учених жена и де-

а < овса Је

ма чини. ла 5 4.