Ženski svet

188

ЖЕНСКИ СВЕТ.

134

војака, али са хришћанством настали су други Филозофски назори п ови су сузбили старе Филозофске школе, а женске у борби хришћанској биле су највеће мученице. —

У ередњем веку биле су све науке јако занемарене, особито филозофске, па се слабо зна и за мушке, још мање за женске, које су се овима бавиле. Из тога је доба најчувенија Хелоиза, љуба сл. Абеларда, најумнијег Платоничара. Њезина су писма пуна најлешших осећаја, и довека ће снажити свакога, ко год их узме да чита. —

Тек у најновије доба почеле су опет Филозофске школе живље да раде, п одмах је опет било п жена и девојака, које су се у овим наукама одликовале. (амо код нас нема о томе још ни трага, јер се на нашим великим школама још ни данас не да женскињама да се уче ни у Београду, Загребу, Будапешти, Бечу, Прагу; а тако је јоши у Немачкој, куда наши рад ви. соких наука највише иду.

Код Немаца се зна за гђу Христину Валтазар, која је у половини прошлог столећа, приликом дизања нове зграде за велику школу у Грајфевалду, држала на латинском језику онај лепи говор у славу те школе; па за то је сенат те школе наградио бакалауреатом слободних наука и Филозофије, — а то је степен најближи доктората и значи крунисаног лавровим венцем, а прва је положила докторат Филозофије Доротеа Шлецер год. 1787. у Гетинги.

Данас има жена и девојака доктора Филозофије леп број, али је то још врло мало према оном, колико би било, да им се свуда да учити; него мора свака, големе сметње да савлада, па у томеин најлепша воља клоне.

И овај докторат положило је жена и девојака досада највише у Швајцарској. У Цириху су и прошле године положиле две девојке »тжарта сит [амае« тђица Марија Новак и гђица Ела Менш; а предпрошле године је диспутала једна за овај докторат с таком одликом, да се о томе по целом ученом свету разнео најпохвалнији глас. — Данас полажу жене и девојке овај докторат и по другим Филозофским школама у Европи п Америци. У

Единбургу у Шотској положиле су пр. год. њих више испит из Филозофије, педагогије, математике, Физике, Физпологије е одликом и добиле су дипломе, што су до сада само мушки добијали. — Колико се и у овим струкама одликују сведочи ово, што је и пр. год. на свеучилишту у Берну на расписану од академијског сената највећу награду за најбоље израђену задаћу из Филозофије добила девојка Ема Хофман. Прошле год. добила је и гђица Ботишкер из Одесе највећу академијску награду од 12.000 Фор. за најбоље пзрађену тему из више математике.

Са докторатом овим добију п жене и девојке учитељске и професорске службе на средњим и великим школама, постају управитељке ових школа, узимљу их за секретаре код виших званија, постављају их код школских надзорништва и ту долазе до првих одличија, а многе буду списатељке и пишу не само за женски и дечији, него и за мушки свет. Јесенас је у Паризу по закону од 30. окт. пр. год. изабрана гђа Паулина Кергомар у најви-

„ши сенат за јавну наставу. Учена дру-

штва у Енглеској почињу да узимљу учене жене и девојке за своје потпредседнице и председнице.

Од жена и девојака професора университетских најчувенија је данас гђа Соја, (Софија) Коваљевска Пољкиња рођ. 1858., свршила је Филозофеки течај у Хајдлбергу, положила је докторат г. 1874. у Гетинги — најчувенијој Филозофској школи, где је исте године и другарица јој Рускиња Ју-

лијана Лермонтов положила докторат из

Хемије. С. Коваљевека је у својој 21. год. написала три расправе из више математике, којима се највећи математичар овог столећа сл. проф. Гаус дивио; решила је једно питање о светлости, на којем су се најславнији математичари овог столећа без успеха измучили. Она је пре 4 године држала предавања из више математике у Штокхолму и тим се тако показала, да је год. 1884. постављена онде за универзитетског професора математике. Пре тога провела је неко време у Лондону, Паризу, Берлину, Москви и Петрограду, свуда одликована од првих научењака, а најлепше је на њој, што се тим својим оштроумљем