Ženski svet

ЛР

Децу на жељезничким путевима не ваља никад мећати до прозора или врата, јер сету најлакше могу несреће догодити, могу назепети ит. д. На седишту га ваља тувек тако посадити, да је лебма окренут опамо куд се путује, јер му иначе може лако кроз отворен прозор улетати угаљ ил друго што у око. Врло би добро било. да се на дужим путевима понесе за децу јастучић струпом испуњен, и повећа махрама како би се деци могао за спавање удесити угодан кревет. Не треба валда ни спомињати, да је за дуже путовање се децом потребан и чешаљ, четка, сунђер, убрус па п тако звани „шнелсидер“ са потребном количином пштирптуса, да се деци може на брзу руку што погрејати ил скувати. Брижне матере, не полазе на далеки пут с децом ни без нужни домаћи лекарија, које им домаћи лекар спреми и препоручи.

Кад се на укрштавајућим станицама прелази пз једног жељезничког влака у други, па се деси, да се тамо мати ил други старији, који с децом путује, на тренутак мора одвојити од њих, нека деци строго нареди, да се од ствари, где се наместе не удаљују и да их напред науче. да знају казати своје имеп презиме, одкуда су и куда путују. Ако су тако мала, да не знају говорити, нека наручи да пази ко на њих од познатих путника ил од жељезничких чиновника. Врло је пробитачно, да се малој дециу таким приликама метну у џепове карте ил цедуљице написане е њиховим именима, одкуда еу и куда путују, да ве тако за сваки случај зна од куда су и куда путују.

Песовање и кажњење деце на путу не приличи образованој жени. С тим ваља бити на путу што штедљивији. Нема ружније, него кад се деца псују и бију пред страним светом. 'Го само одаје матери друге старије, да у своје време и код куће нису децу навикли на ред, послу шност и покорност.

Сад ваља што да напоменемо п самим госпођама и госпођицама, које без деце за себе путују.

ре свега нека што мање ствари посе и што мање завежљаја и пакова праве,

ређа -авуенПру а (Ре

ЖЕНСКИ СВЕТ.

________"__________________ [| _____-==

180

јер се у великој гомили најпре п погубе и забораве ствари. „Кофери“ и „пакови“ нека се означе ма каквим већим п виднијим знаком писменим, да се пе промепу п да се могу лако распознати од других.

Како госпе за своју тоалету обично више пакова па и више кључева имају: то напомињемо, да те кључеве, па и новце не носе у горњим хаљинама и по спољним _ џеповима, јер се отуда најлакше изгубе или од неваљалих људи уграбе. За ове кључеве и новце ваља направити у дољној хаљини, ил изнутра на огртачу какав дубок џеп. Новце не ваља никад све на једном месту, у једном џепу ил једној кеси оставити, него поделити пи оставити у више џепова и више места, да ако се изгуби ил покраде једно, да не остане онда човек сасвим без крајцаре у туђем свету и у страном месту. Није ни то упутно, што се млоге на путу приликом плаћања каквог хвале с крупним новцем и показују и износе тада своје адиђаре и друге скупоцене ствари; то најпре навуче неваљао свет, да их напада и да граби, и млога је така Фалџија главом пла: тила своју сујету. да пут ваља увек спремити и понети за своју путну потребу довољно ситна новца.

Кадгод се тако на дуже времена отисне ко на пут, онда његови домаћи с нестрпљењем очекују сваки час, да чују, шта је с њоме, те с тога ваља овима за љубав још од куће понети готових, адресованих карата (корешподенц-карте) па тек да се оловком напише неколико речи, где се и како се налази и докле је доспела; а на свакој пак већој станици има сандучића поштанеких, где се могу карте спустити, Тако ће умирити евоје домаће и знаће се у свако доба, где је и како је.

Врло је пробитачно, да се при одласку на пут прибележе у вњижици пријатељи и пријатељице ако их има успут, како би се човек у случају нужде и потребе могао на њих обратити и лако их наћи.

Ове напомене писали смо у доброј намери и надамо се, да ће користити млогој нашој пријатељици, ако их узме у обзир, те у то име довикујемо свим сестрама путницама : сретан пут!