Ženski svet

245 ЖЕНСКИ СВЕТ. 246

него попушта и пада све дубље у зависност млађих. е) И истављањем лажни сведочаба

при одпуштању млађих чини се велика по-

грешка. Неке домаћице из сажаљења да млађима не стаје на пут, да добију у брзо друго и добро место, а неке из страха, да се валда млађе не свети, кад лз службе изађе, издају лажне сведоџбе млађима. То квари јако млађе и домаћице једна другу

варају е тим. Шравда и истина свуда је лепа и коривиа, па у овоме много би помогла, да се чељад наша добро узме на ум и да пази на себе и свој рад. Тај смер је имала и држава, кад је завела службене књижице за чељад, па не треба ту корисну и једину поучну школу за млађе наше, да омаложавају п изигравају баш домаћице, за чију је корист највише и заведена ова установа.

(Свршиће ее.)

АД

арива су зимња храна и пост наш. Пасуљ, грах сочиво, боб ит. д. унесе наш народ с летином, те се њима израњује и осмаче кад нестане меса у димњаку, а масти, сира и друга смока у остави.

Али варива и јесу врло крепка и из: дашна храна. У њима је свега, што нам ваља за живот. Ту је градива за недорасло, да нарасте п да се развије; ту је снаге за посао п све обаве у телу; ту је пајпосле и енажне накнаде за старо и немоћно. Варива су, дакле, врло добра храна за свакога. |

Него им се једно може замерити. Сва варива имају тврду љуску, а тек испод ње праву храну. Да се дође до хране, ваља љуску прокинути, јер кроз њу желудац не може проварити. С тога ми ва рива кувамо. Кувана храна набубри, љуска око ње мало омекне па и пукне, а што баш не учини вода, доврши после желудац. Тако се обично у нас готови и једе све вариво.

Па и ту има незгоде И добро прокувано вариво није све једнако. У њему је увек непроварених тврдих зрна (ос0бито у неких врста, и кад се кувају бупарском водом). Та тврда зрна терете желудац док их пробавља, па после прођу кроз тело онако, како су ушла, а храна у њима и не додирнута. Буде ли тога чешће, онда желудац и дробови оболе, па не варе ни оно, што би могли.

Наш народ као да је знао за ово, те готови вариво и на другу руку. Про-

кува га, изгњечи га и начини од њега

У 4.

— џшапулу, а то је са свим разлошно. Гњечењем се разбију све љуске; права храна се тиме ослободи, па желудац одмах вари њу, а не мора се мучити око љуске, С тога се папула хвали као најбоље јело од варива, и с тога је баш штета, што је мало по мало нестаје из наше кухиње. Требало би да све вариво поједемо бар у полу као папулу, а у полу као просто скуван и зачињен смок.

Али и папула би се дала још и боље зготовити. У нашој папули прокину се, истина, љуске, али остану у њој. Тврде љуске не може желудац да савлада, па с тога баш и папула гдекад шкоди. Папула би била још лакша, да је зготовимо без љусака.

Таку папулу готове већ давна напреднији народи. Прокувају добро вариво, изгњече га у засољеној води да буде кашасто, па онда ту кашу процеде. Процеђена каша нема љусака, није тако густа као наша папула, и тиме је много лакша и боља за варење. Направи ли се та каша, још жиђа, онда од ње постане веома добра и кусна чорба.

Та процеђена каша даје се јоши друкчије оправити. Прокувају је још на мало гушће, те надевају њоме кобасице за оставу. Или је окувају са свим на густо, замесе је у колаче. и исуше. Кад дође потреба секу од тога колача колико требају, налију га и кувају по ново, било за папулу, било за чорбу, било за друго јело. Таковим кобасицама п колачима помагала се јако наша војска у гладним крајевима Босне и Херцеговине последња рата,