Ženski svet

903 ЖЕНСКИ ОВЕТ. | 904

Колико је вина пропало п у пола ценом пало, што се не држи у чистим судовима; колико се потроши, проспе, развуче и уквари од млађих, где се не пази, не само вино, него и вода кад се купује. Не затворе се Флаше (боце), па упадне у њ прах ил уђе мува, па се поквари шшће. Не држе се чисто натегаче, славлне, каде, шавољ и други судови; на чепу, врању и запушачу ухвати се плесањ па кваре вино. СО непажње пукне обруч на бурадма, па псцури вино. Од подрума се не чувају кључеви, па се науче млађи красти и штету чинити.

3. Још горе се пролази код нас се оделом.

Многи изда гомилу новаца за одело; а то су све крпе, које пролазе и пемају никакве вредности јер човек се не суди и не цени по оделу, него по делима. Одело има само толико вредности, колико служи човеку, да склони и сачува своје тело од зиме пи припеке и за то се може сила јевтиније проћи, но што се чини. Млоги узима одела п која му нису одпотребе, тек што је научио, да се нагиздави, па више мољац поједе, но што подере.

Млоги навлачи по 3—4 одеће на себе, а може да прође с једном ил највише с две.

Шта га се страћи новаца у наките и адиђаре, који викоме ни зашта нису. Наше девојке носе по неколико стотина Форпната о врату, ато је мртав капитал, који би у вредне руке могао хранити једну породицу. А колико се тек изда новаца на евилу и сомотг! Људи учени и трговци казују, да се код нас у Бачкој прода годишње више евиле, него у 10 жупанија, где друге народности живе; а то троше највише Српкиње, па како онда да се меримо п да држимо корак с туђинци!2

Код нас се и на одело мале деце а од неко доба и на играчке дечије ужасно млого троши, а да је бар на добро и корист телесну и душевну деце наше, него више на зло, јер дете се тим стеже пи у слободи својој уздржава тек да не упрља и не подере нове и лепе аљине, а то је све уштрб здравља детињег, а притом се учи еујети и раскошу, које штетно утичу на морални развијтак детета. Млоге

пи скупоцене играчке најмање волу деца а немају никакве вредности за душевно и телесно веџбање, те се бам-бадава пздаје за њих велик новац.

На венчане аљине отиде сила поваца. а траје тек неколико часова. Не бира се, што је практично и што се п после може носити, по тек за тај случај да вреди, па однесе по стотину и више Форината.

Тако исто отиде зила блага нашег на мртвачке сандуке и самртничко одело, које се после неколико часова баца у земљу да труне. Зар то нису знаци крајне небриге !

Млога купи за аљине ствар неваљалу, трулу, у боји изгорелу п т. д. па пре времена подере п баци. Ту је кривица у пезнању и не познавању робе; а највише у томе, што се не тражи кућа солидна п позната, о којој смо уверени, да нас неће варати, него се тражи „јевтишп. је“, а то „јевтиније“ често више вреди, него да се који новчић више изда, па да је човек сигурнији с оним, што купује.

Неки трпају сила скупоцене робе у „шлеповима“, то ве узалуд каља и шкоди не само џепу, него и здрављу оне, која то носи и онима, што се у близини њеној налазе. — Неке опет праве одвише тесне аљине, па се и то пре времена подере, а неке опет сувише широке, те траће робу пи новац у лудо. Ни једно ни друго не води напретку, нити користи човеку.

И « обућом је псто тако. Понајвише прави се обућа, особито у женских, тесна, па тако и пре подере, исече и баци; а покрај тога штети здравље.

Млоги и млоги не пази, кад ће и где ће обући које аљине, па често обуку евечано стајаће руво п отиду да раде какав посао, што није за оне аљине; а млоги ће лећи и сести незгодно у свечано одело, па тако угужва и поквари га.

Шта га одећеип обуће пропадне само с непажње и нечистог држања; шта га мољци оштете и униште; колико обуће плесан поједе; колпко штете бива, што се влажне, неосушене кошуље трпају у орман, па се ту покваре п труну; колико њих бацају мокре кошуље на гомилу за прање. па се уплесниве, а многа кад пере кошуље не спреми напред све што