Ženski svet
205
треба, па троши ватру и време узалуд, док после спрема што је пужно Тако ће многа домаћица да пере кошуље са скорашњим несушеним сапупом. па потроши овог двапут више, него кад све напред удешава и спрема. Млога домаћица, неће да тршу кући праље, кад сама већ неће да пере, па издаје рубље из куће, а те праље, што ван куће перу, перу обично с четкама, те подеру рубље за годину дана, што би могло трајати 4—5 година.
Греши се млого а и троши се млого око рубља, а могло би се вила заштедити ту. Ретко ће која отменија – госпођа загледати, како праља пере и цеди рубље, а ретко је, да која баш и зна, да се тиме више подере рубља, него што се опере. Матере наше ваља, да упуте у том своје кћери још док су код ње, јер тим, како се чини маленкостима, може својој кћери уштедити млоге неприлике и невоље. Тако ваља да их упуте, да свако рубље окрпе пре прања, јер у прању се подеране ствари све даље и даље деру. Исто тако ваља напоменути, да се аљине п рубље не вешају кад је ветар, јер их овај силом кида и дере.
Све су то ствари, које се могу лако научити и вршити, а које кући и напретку њеном велике користн доносе.
ОД
Нови Сад, на Ивањ-дан 1888. У угарским листовима, говори се млого ове године о „Добром Срцу.“ А то је поникло после овопролетње поплаве. Под овим именом установили се одбори по свима већим местима угарске краљевине и приређују забаве у корпет па под тим именом образовао се и овде у Нов. Саду заузимањем нашег варошког вел. жупана г. Феликеа Парчетића, један одбор, који је састављен од појеги“ них чланица овдашње три женске задруге: прве новосадеке, јеврејске и добротворне задруге Српкиња _Новосаткиња, те су у недељу 19. јуна (1. јула) ов. год. у варошком стрељишту заједнички приредиле једну дивну „Народну Светковину“, која се пуним именом може тако назвати, јер је цело новосадско грађанство учествовало. Ова је светковина у-
поплављеника угарских;
ЖЕНСКИ СВЕТ.
206
Млога домаћица зна и уме, ал се валда стиди рада, па плаћа сила новаца за крој, шав, вез ил плетиво, што би могла сама урадити,
Некада су царице и краљице преле, ткале, кројиле, шиле и везле, а данас већ и мајсторице дају из куће да се пере. шије п кроји не само за одрасле, него и за децу. Данас млоге матере неће ни наногвице (чарапе) да покрпе ил потплету. неће ни дугмад на кошуље п аљине саме да испрешивају, већ за најмању маленкост траже по скупе новце ван куће жену и девојку, па како ћемо онда напредовати! Заиста су онда тешка времена, ал не за жене таке, него за мужеве; па тако сад пи стрепе младићи од женидбе или траже новаца, а тога је с оваким радом све мање, и онда у нас све више уседелица. А ко је томе највшше кривг Ко други него опет матере и жене наше, што својим рђавим примером штетно утичу на млађи женски нараштај, те га отуђују од позива п задатка свога, место да га све више наводе на смишљен уредан, папредан домаћи рад који ће им и више угледа и поштовања и више задовољства, веће среће, добра здравља и боља напретка прибавити.
(Свршиће се.)
звин-=- 5 беНу ==
и
величана пријатељским суделовањем „верпског новосадског читаоничког певачког друштва“, „далардом“, „новосадеским бициклиским друштвом и војничком капелом 70. пешачке пуковније барона Филиповића. Све сето слеглом прионуло да принесе по нешто жртве на олтар хришћанске и човечанске љубави.
Светковина се одпочела у 8'/ сата после подне скупљањем парадних и дивно искићених кола на варошкој променади код посластичаре Петермајерове, У 4 сата после подне кренуо се уз пратњу свирке дугачак низ од 30 каруца и секићених цвећем и младим госџама и гоепођицама дунавском улицом, џијацом и Футошким друмом у стрелиште. Пред капијом стрелишта тог предусрела је овај венац китњастог друштва војничка евирка и спровела у лепо-искићено варошко стрелиште.