Ženski svet

| | | | | |

948 | ЖЕНСКИ СВЕТ. 944

нужди. — Бог их благословио и час кад се удружиле те госпе! — пружише ми лепу помоћ и ево данас могу поћи да се опоравнм мало. Е сад ми још остаје да изаберем место, куда, на коју страну, да ве кренем, ја овако стара сама жена! И сетим се, госпођице на вас и вашег сродника у селу М. тамо је заиста свежи здрав ваздух — а познајем од ланепм вашу сестрицу, што је овде била. О, како је то мило, љубазно и весело девојче ! Па ја би сретна била, кад би могла тамо код њих неколико недеља, у чистом, свежем ваздуху и у познатом и пријатељском друштву провести. И за то сам дошла, госпођице, да будете тако добри и да пишете вашим сродницима тамо, па да их умолите, да ме приме, а ја ћу им бити захвална довека. Неће им бити бадава. О, то би за мене била велика благодет; после толиких година мог усамљеног трудног рада у мрачној уској еобици над туђим послом. да се мало одморим!“ Емилији се то јако разжали и обећа да ће одмах писати, рекавши: „Ево, мало час написала сам пшемо сестрици, но срећом још нисам послала, па ћу вашу молбу придодати,“ Старица оде утешна, а Емилија оста за тим дуго замишљена. „Спрота старица !

нужна би јој била купка М. у коју оде гђа Б. без нужде — а она би сретна била да може коју недељу и на селу, па

још код мојих сродника пробавити, — а

јаг — од више година већ не нађох за вредно да тамо отидем, јер ми је тамо сувише монотоно, просто и незнатно. ГИ у тај пар сијне јој у памет, како би било, кад би она старицу пратила, па би видела и сестру и друге сроднике тамо. И отрчи родитељима, да их моли, да јој то допусте. Ови радосно одобре. И Емилија узе писмо из чекмежета па дометне ове речи: „Мила, премила сестрице! Кад ово примиш, ја сам већ на путу са гђом 0. к вами. Ја се неизмерно радујем! Особито имам још толико да ти причам што у писму све нисам могла. — Збогом, збогом до виђења!“ — И за два дана после тог Емилија се већ грлила и љубила са своји сродници, и својом сестрицом, лепо су их дочекали, а још лепше су провели. Особито Емилија и сестрица имали су млого што-шта једна другој да причају о сватовима и о пгранци.

И често се у смеју и кликоту међу њима чуле речи: „ала сам сретна !“

Темишвар, јуна 1898.

Јелена Ј.

весео које едрба ст

АФОРИЗНЦИО ЖЕНИ

од Де М.Ј. Б

Женска душа тражи и чува најра- | дије оно, што је који виши ум и који снажнији језик већ изрекао, па тиме тумачи своје осећаје. Јелис. Штегеман.

Стару човеку млада жена годинамет, а младу човеку стара жена погибија.

Нар. пос.

Ово дете влада Грчком, јер оно влада својом матером, његова мати влада мном, ја владам Атином, а Атина влада

Грчком. Темистоклес. Сви ваљани народи штују жене. Русо.

Сироти можеш стати на скут, ал не можеш на срећу. Нар. пос.

Кад је газда невесео и газдарица је крива. Нар. пос.

Жене су у моралном свету, што цвеће у Физичном. С. Марсшал. Кад жена воли, она воли без пре-

станка; човек — има мећу тим и друга посла. „ћан. Пол. Уз жену добру и мужу поштење. ар. пос. Која се често огледа слабо кућу надгледа. Нар. пос. На овом свету је само једно лешпе п боље од жене — а то је мати.

Леот. Шефер. Не веруј љубазном осмејку женином; може бити, да је целу ноћ плакала. „Кан Пол. Истина је, да је мати као песник, који се као песник роди; у једном и дру-

Миа С а... | -