Ženski svet
=
263 ЖЕНСКИ СВЕТ. 264
тања. Мора човек мало говорити. јер тако захтева простор листа; а с друге стране питање је тако важно и огромдо, да је кратак човечији век, да се достојно ра еправи. У споразуму са поштованим уред ником решио сам све, да расправим ово питање укратко и то да узмем у обзир поглавито одношај женскиња у друштву, а осталих друштвених одношаја да се само дотакнем.
Распоредио сам дакле овако : 1. општа разлагања. 2. борба слободе и реда у породици; 3. борба слободе и реда у друштвеном животу. 4. борба слободе и реда у цркви; 5. борба слободе и реда у држави. 6. завршна реч.
ТЕ
Као што не знамо протумачити појаве.
у природи, кад не знамо осповне законе природне, тако исто не можемо разумети друштвени развитак, ако се не упознамо са основним начелом друштвеног живота. Основно начело морамо тражити са вели ким трудом п истрајношћу, а кад га нађемо, онда ћемо на том чврстом темељу назидати целу друштвену зграду ; државу и делове јој, породицу, друштво и цркву. Морамо тражити тако начело, које је вечито, које не може никаква сила порушити, које је сушта истина, јер лажна начела могу нас~својим лажним сјајем за тренут заслепити, али кад-тад морамо увидети, да смо на кривом путу.
Кад проучимо историју књижевности Философског права видићемо са свим јасно ту једну тежњу, да се пронађе истинито, вечито основно начело, које мора важити за сва времена, да се одреде закони по којима се човечанство развија. Па какав успех видимо 2
Лакше је проучавати мртву природу него друштво; зато мн видимо, да су природне науке већ у велико цветале, а социалне науке биле у зачетку. Грчки Философи су први почетници на овом пољу; они су ударили темељ, њима припада највећа заслуга. Оданде извире данашња наука и данашња цивилизација; п ми као да гледамо. како извор постаје потоком, поток реком, река грдосијом, коју човечје
око, човечји ограничени ум није прегледати
Као све на свету, тако п та наука није могла одма бити потпуна; као све на свету, тако је и та наука потчињена законима природног развитка, јер сва наука извире из разума, а сам разум покорава се законима природног развитка. Другчије види, чује, осећа дете него ч0век, ма да су око, уво п остала чула узек
кадар
једна иста т. ј. не гледамо оком већ ра-
зумом. Човечанетво у детињству свом другим очима је гледало, него човечанство деветнаестог века. Зато не смемо бити неблагодарни спрам оне деце, која су пре нав људи живела и мудровала. Од оно доба прохујало је три хиљаде година и за то време прешла је та наука разне степене свога развитка. Основно начело истраживали су ФплосоФи-правници и налазили час у идеји слободе, час у идеји реда; час су тражили извор у човечјој прпроди, час у разуму или ван човека.
Па шта нам преостаје ако оћемо да нађемо основно начелог Да продужимо започету мисао прошлих векова. да пођемо већ у напред одређеним правцем док не дођемо до истине. Узећемо у помоћ досадање размишљање о друштву и друштвеним одношајима, узећемо у помоћ историју, логику, разум, вољу и еве душевне силе наше, да бар нагремо истину, ако је и нисмо кадри наћи.
Резултат досадањег размишљања је овај: до Канта тражили су основно начело у природи човечјој; но како је сваки на свој начин тумачио природу људску, било је и разних школа. Овим се путем није дошло до истине. Долази Кант и проповеда: да разум сам из самог себе ствара основно начело: одређује категоричан императив и „Махит Чег Соехљаеп2“, заборављајући, да створити и родити није једно исто
Мати не ств ара, већ рађа дете; тако и разум не ствара, већ рађа сваку мисао, рађа језик, право, вештину п све остало, што је атрибут душе.
Није ни ово био пут, истине долази.
После Канта Фихте узима наше „ја“ па из овог све изводи. Шелинг полази
којим се до