Ženski svet

361

Да интересујем наш свет, за ову, узвишену, хуманитарну етвар!

У постигнућу ове цељи, извршио бих имој данашњи задатак! —

И — још једну опроштајну реч!

Све народности овога града лепо су данас у овом просветном дому заступљене, То ми пружа доказ, да су овде народности сложне, да се међусобно поштују! Тиме пак чине Митровицу, овај напредни, лепи град, интелигентним. — Мени је мило, што данас виђам тај лепи цвет од интелигенције! Ја виђам у том доказ,

КЕНСКИ СВЕТ.

962

да је наш народ за хуманитарне цељи одушевљен, и да у том малом ал од векова честитом народу, велике идеје неће пропадати !

Хвала и српској великошкол. омладини која је увек знала наш народ одушевити за велика и племенита дела! Хвала и свима суделујућим члановима беседе, који су својом лепом свирком и песмом, знали ово вече пријатним учинити !

Живели свесни грађани и дичне грађанке митровачке !!! Живели врени чланови нашле вели -

кошкол. омладине !!!

=> 4 +===——————————

КИКИНДОКЕ СРИКИЊЕ.

Писмо | НЕНОЗНАТОЈ

В. Кикинда, 20. Новембра 1886. год.

Драга сестро Данице !

Дуго и много сам размишљао о томе, да ли имам права да Те посестрим овако ни знан ни позват. Та Ти не само да ме не познајеш, него јамачно неси ни чула кад за мене. Можда је требало да прелистам мало. „Отмен свет“ пли ону књижицу „Не пристоји се,“ те да видим шта оне веле за овако смеле намере. Но залуд бих тражио то у тима делима; та у њима се о томе пише, како се треба клањати, како што већма крутити и дрвечити; а о томе, како треба — осећати о томе она пи не воде бригу. Те зато покушах. на другом месту да нађем права на посестривање то. И ја сам га нашао, нашао у — срцу своме. А ти се за то нећеш ердити, сестро, — је ли да не ћеш> Но ва што и да питамо Та опп твоји неколики реци у прошлом броју овог нашег милог листа, који су са толико родољубиве топлине написани, довољно ми јамче, да ће твоје српско ерце хтети чути и при: мити одјеке једнога братскога срца по духу и по љубави према Српству,. па ма тај брат из најдаље даљине био

Него, запета лепо и племенито умеш Ти, сеетро, да мислиш, заиста родољубиво умеш да осећаш Кад сам читао оно твоје писмо, што си га писала својој другарици Анци, веруј ми, сестро, осећао сам се врло свечано расположен, тако свечано, како одавно несам био; јер ја-—да Ти се

ПОСЕСТРИМИ.

мало из ближе прикажем — увек очајавам, кад видим, како је млака велика већина наших Српкиња, па ми сад дођоше твоји топли реци као жубор речних вала оному, што у пустињи већ скоро са свим изнеможе од жеђи. И ја одмах осетих у срцу своме сродност према теби и братску љубав п поштовање, те се освежена духа винух из даљине твому одушевљену п родољубиву срцу, да му се захвално поклоним на таким осећајима, и да речем Теби: слава Ги и хвала Ти, сестро ; хвала ти у име евију оних, код којих су твоје речи одјека нашле!...

Мислио сам и премишљао, чиме да Те изненадим. чиме да Ти угодим, као еродној души, као сестри по ерцу, по духу. И несам могао ништа згодније да нађем до то, да ти пишем о кретању и раду кикиндских Српкиња. А о томе се у овај мах баш може која лепа рећи а и треба да се рече. Ја сам тврдо уверен, да ће Тебе, која умеш тако родољубиво да осећаш, занимати да дознаш што о твојим сестрама из овог великог места српског,и поуздано знам, да ти ничим другим не бих могао боље указати братску пажњу своју, него баш овим.

Па ево да пређем на ствар.

У Кикинди у овај мах у три правца дају Српкиње живота од себе. Прво у добротворној женској задрузи, која у својим редовима броји скоро све интелигентније овдашње Српкиње. Ова ће Тип задруга, сестро, држим, већ добро бити позната