Ženski svet

На плећима носи леба бела ; У рукама два кондира златна, У једном је лађене водице, У другоме руменога вина ; Она иде на Косово равно, Па се шеће по разбоју млада, По разбоју честитога кнеза ; Те преврће по крви јунаке ; Ког јунака у животу нађе ; Умива га лађаном водицом, Причешћује вином црвенијем И залаже лебом бијелијем.“ Сирота српска девојка, шта је та душевно натила, док је неговала браћу сво ју!? За Косовку девојку каже Шер, великн немачки неторичар књижевности, да таког девојачког карактера неманиједна светска литература Пођимо даље. Свршила се косовска битка; изгледало је, да је све пропало. Бесни азијатски цар навалио је на српску земљу. У том тренутку мезимица цара ЈГазара, бедна царска кћи, жртвује себе, да ублажи гњев дивљачки и да по тако скупу цену спасе отаџбину своју. Можемо ли ми и само да разумемо, колика је та жртва, којује прпнела Милева (Оливера) за спас својих!?!

Оваке су биле Српкиње пре пет стотина година! 0! да је ио њима било коеовске несреће не би било, или ако би је било, по својим последицама не би била тако велика! Само иоред таких Српкиња могао се наш народ у ропству одржати толико векова. Данашњи наш женски нараштај може с мирном душом и ведрим челом дочекати петстогодишњу косовску прославу. Њих нема шта да тишти. Српске мајке, љубе, еестре биле су тада на висини свога задатка. Српкиње! Угледајте се на оне Српкиње, од пре пет стотина година и радујте се, што сге дочекали, да се косов ски губитак у неколико загладио. Кад дође свети Виде, а ви се помолите Богу за душу оним Срнкињама, које су доживеле косовску проиаст. Биле су то велике му ченице и иатнице. Док су мушке главе гинуле на Косову, оне су биле невино осуђене, да сав јад гледају својим очима, па да им се тако из груди чупа срце парче по парче, док им се бедни живот није угасио Помолите се Богу за њих, јер су то оне од вас заслужиле! Н. Ј.

ВИДОВДАНСКА ПРОСЛАВА.

Још који дан ; на ће да се наврпш 500 година, како је српска слава и величина закопана на Косовом Пољу. На Видов-дан 15 јуна о. г. навршује се 500 година, како су наши дивјунаци својим узор-јунапггвом и живим примером иожртвовања за крст часни и слободу златну отворили потомству извор нове славе и величине. Ту тужну, ал и славну успомену наше лепе прошлости, хоће народ да прослави у свима крајевима и но свима православним црквама, а по најсвечапије у манастиру Раваници у Срему, где иочивају мошти нашег мученика кнеза Лазара; у Крушевцу, као престоници кнеза Лазара и у Жичи манастиру ; где се крунисали стари српски краљеви и цареви. Како је то значајан дан за сваког Србина и Срикињу то

износимо (вде распоред нрославе те у Раваници, Крушевцу и Жича /. Прослава у Раваници. А. Архцјерејс/са служба и иарастос. 1. У.B сати у јутру на Видов-дан обшти скуп на одређеном месту испод манасгира. 2. У BV 2 сати звони први пут на службу. 3. У 8 3 Д сата звони други пут. Свита се креће у цркву овим редом: Одборници, Свештенство, Певачка друиггва, ио старашинству њихова поетанка: панчевачко, земунско, вуковарско, митровачко; ст.-бечејско, вел.-бечкеречко, вел.-кикиндско, румско, сентомашко, новосадско, шидско; мокринско и Футошко.

169

ЖЕНСКИ СВЕТ.

170