Ženski svet

Ето таква Је била ерпека сестра и то на највишем меету, где срце уме тдко често да ћути и да буде ладно. А каква је била српска мати после косовске битке? 0, тадашња мати срнска светли и данас са својим врлинама;једва наше обичне очи могу да се и разазнаду у тој еветлости. Стари Југ Богдан са синовима својим ношао јена Косово.На дому је остала старица, која се Богу моли. У жудњи својој, да види мужа и децу своју, да учествује у судби свога народа оиа зажели очи соколове и крила лабудова, да одлети до места, где је битка, те да види Југа, старца свога, и девет соколова, синова својих. Бог је услишао њену молитву: „Она лети на Косово равно: Мртвих нађе девет Југовића И десетог стар-Југа Богдана И више њих девет бојних копља На кошвима девет соколова, Око копља девет добрих коња, А иоред њих девет љутих лава. И ту мајка тврда срца била Да од срца сузе не нустила. Пак се врати двору бијеломе, Далеко је снахе угледале Мало ближе пред њу ишетале : Закукало девет удовица Заплакало девет сиротица И ту мајка тврда срца била Да од срца сузе не пустила Кад је било ноћи у ио ноћи, Ал ; завришти Дамњанов зеленко ; Пита мајка Дамњанове л.убе : „Снахо моја, љубо Дамњанова ! Што нам вришти Дамњанов зеленко? Ал’ је гладан шенице белице Ал’ је жедан воде са Звечана? а Проговара љуба Дамњанова: „Нит је гладан, нит водице жедан, Већ је њега Дамњан научио, До по ноћи ситну зоб зобати, Од по ноћи на друм путовати Пак он жали свога господара, Што га није на себи донео.“ И ту мајка тврда срца била Да од срца сузе не пустила.

Кад у јутру данак освануо, Али лете два врана гаврана, Крвава им крила до рамена На кљунове бела иена тргла: Они носе руку од јунака И на руци бурма позлаћена, Бацају је у криоце мајци. Узе руку Југовића мајка, Окретала нревртала њоме; Па дозивл>е љубу Дамњанову: „Снахо моја, л>убо Дамњанова! Би л’ познала чија ј' ово рука?“ „Свекрвице, Дамњанова мајко ! Ово ј’ рука нашега Дамњана! Јера бурму ја гхознајем, мајко ! Бурма ј’ са мном на венчању била!“ Узе мајка руку Дамјанову, Окретала, превртала њоме, Пак је руци ’вако говорила : „Моја руко, зелена јабуко ! Где си расла? где л’ си устргнута? А расла си на криоцу моме, Устргнута на Косову равном!'“ Надула се Југовића Мајка Надула се, па се и распаде За својијех девет Југовића И десетим стар-Југом БогданомУ Српска мати умире, кад је видила онолику несрећу на Косову! Српска мати све је жртвовала на олтар среће народне, али толику жртву не може да подиесе мати. Да је преживела Косово, не би била права мати. Царица Милица онако усамљеиа, за вре' ме косовске битке, пита црне злослутнице тице, да јој кажу како је на Косову. Она је с целим срцем и умом својим тамо, где се решава будућност српске државе и среће њене. ГГи срнска девојка, вереница не заостаје иза жене и бабе срнске. Шта ради „Косовка девојка“ после битке косовске ? Како она схваћа узвишен позив жеиски, која је немоћна, да на бој номе пољу дели мегдан норед браће своје, али која може да ублажи ратну несрећу и невољу? Ево шта ради : „Уранила Косовка девојка, Уранила рано у недељу, У недељу прије јарка сунца, Засукала бијеле рукаве,

167

ЖЕНСКИ СВЕТ.

168